Šta Biblija govori o lenjosti?




Pitanje: Šta Biblija govori o lenjosti?

Odgovor:
Njutnov prvi zakon inercije kaže da telo koje je u pokretu ostaje u pokretu, dok telo u mirovanju ostaje u stanju mirovanja. Ovaj zakon važi i za ljude. Dok su neki prirodno pokretni i završavaju ono što su započeli, drugi su apatični i treba im motivacija da pobede inertnost. Lenjost je za neke ljude način života, ali njenom iskušenju su svi podložni. Međutim, Biblija je jasna: pošto je Bog odredio da čovek mora da radi, lenjost je greh. „Idi k mravu, lenjivče, gledaj puteve njegove, i omudraj” (Priče Solomunove 6:6).

Biblija mnogo govori o lenjosti. Priče Solomunove su pune mudrih saveta koji se odnose na ovaj problem i upozorenja lenjivcima. Tu čitamo da lenjivac mrzi da radi: “Lenjivca ubija želja, jer ruke njegove neće da rade” (21:25), voli da spava: " Kao što se vrata obrću na čepovima svojim, tako lenjivac na postelji svojoj" (26:13), stalno nalazi izgovore: “Lenjivac govori: Ljuti je lav na putu, lav je na ulicama” (26:13), uzalud troši vreme i energiju: “I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući” (18:9), veruje da je mudar, a zapravo je budala: "Lenjivac misli da je mudriji od sedmorice koji odgovaraju razumno” (26:16).

Priče Solomunove govore i o tome kakav je lenjivčev kraj: on postaje sluga (ili dužnik): "Ruka radljiva gospodariće, a lenja će davati danak” (12:24), budućnost mu je turobna: “Radi zime lenjivac ne ore; prosi o žetvi, i ništa ne dobija”(20:4), može vrlo lako da osiromaši: “Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se” (13:4).

U hrišćanskom životu nema mesta lenjosti. Novi vernik uči da “…ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali“ (Efescima 2:8-9). Ali, vernik može da postane lenj ako pogrešno shvati da Bog ne očekuje plod promenjenog života. “Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio - da u njima živimo” (Efescima 2:10). Hrišćani nisu spaseni po delima, ali njima pokazuju svoju veru (Jakov 2:18,26). Nerad ugrožava Božiji cilj – dobra dela. Zato Gospod pomaže hrišćanima da pobede sklonost ka lenjosti tako što im daje novu prirodu (2. Korinćanima 5:17).

Nova priroda motiviše nas na marljivost i produktivnost zbog ljubavi prema Spasitelju. Stara sklonost ka lenjosti, pa i svi ostali grehovi, zamenjena je željom da živimo pobožno: " Kradljivac da ne krade više, nego neka se radije trudi i svojim rukama radi ono što je dobro, da bi mogao davati kome je potrebno” (Efescima 4: 28). Svesni smo da radom treba da obezbedimo sredstva za svoju porodicu: „A ko ne vodi brigu o svojima, naročito o domaćima, odrekao se vere i gori je od onoga koji ne veruje” (1. Timoteju 5:8), ali i za ostale u Božijoj porodici: “Sami znate da su ove moje ruke poslužile mojim potrebama i potrebama mojih saradnika. Sve sam vam pokazao, da se tako valja truditi i nemoćne prihvaćati, i sećati se reči Gospoda Isusa, jer je on rekao: ‘Blaženije je davati nego li primati’” (Dela 20:34-35).

Mi hrišćani znamo da će Gospod nagraditi naš trud ako istrajemo u marljivosti: “I ne malaksavajmo čineći dobro; jer ćemo u svoje vreme žnjeti - ako ne klonemo. Stoga, dakle, činimo dobro svima dok imamo vremena, a najviše onima koji pripadaju našoj verskoj porodici” (Galatima 6:9-10); “Što god činite, činite iz duše kao da činite Gospodu a ne ljudima, znajući da ćete od Gospoda kao uzvraćaj primiti nasledstvo. Služite Gospodu Hristu” (Kološanima 3:23-24); “Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu na taj način što ste poslužili svetima i što im i sada služite" (Jevrejima 6:10).

Hrišćani treba u Božijoj snazi da rade na evangeliziranju i stvaranju učenika. Primer nam je apostol Pavle: “Njega mi objavljujemo stavljajući u srce svakom čoveku i učeći svakog čoveka u svoj mudrosti, da svakog čoveka postavimo savršenim u Hristu. Za to se i trudim boreći se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje” (Kološanima 1:28-29). Čak i u nebu nastaviće se služenje Bogu, ali ono više neće biti opterećeno kletvom (Otkrivenje 22:3). Slobodni od bolesti, tuge i greha, pa i lenjosti, sveti će zauvek proslavljati Gospoda. “Stoga, braćo moja draga, budite čvrsti, nepokolebljivi, uvek bogati u delu Gospodnjem, znajući da vaš trud nije bez ploda u Gospodu” (1. Korinćanima 15:58).



Vrati se na Srpsku stranu



Šta Biblija govori o lenjosti?