Da li je Hristova božanska priroda Biblijska?




Pitanje: Da li je Hristova božanska priroda Biblijska?

Odgovor:
U prilog Isusovim specifičnim tvrdnjama o sebi, Njegovi učenici su takođe priznavali Hristovu božansku prirodu. Oni su tvrdili da Isus ima pravo da oprašta grehe – nešto što je samo Bog mogao da uradi, jer je Bog taj koga vređamo grehom (Dela 5:31; Kološani 3:13; Psalam 130:4; Jeremija 31:34). U tesnoj vezi sa poslednjom tvrdnjom, Isus je takođe rekao, da će On biti taj koji će "suditi živima i mrtvima” (2 Timoteju 4:1). Toma je uzviknuo Isusu, "moj Gospod i moj Bog!” (Jovan 20:28). Pavle naziva Isusa “veliki Bog i Spasitelj” (Tit 2:13), i upućuje na to da je pre nego što se utelovio, Isus postojao “kao Bog” (Filipljani 2:5–8). Pisac poslanice Jevrejima u pogledu Isusa kaže “Tvoj presto, o Bože, stoji u sve vekove” (Jevreji 1:8). Jovan izjavljuje, “U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč[Isus]” (Jovan 1:1). Možemo dati još mnogo biblijskih primera koji uče o Hristovom božanskom poreklu (vidi Otkrivenje 1:17; 2:8; 22:13; 1 Korinćanima 10:4; 1 Petrova 2:6–8; obj. Psalam 18:2; 95:1; 1 Petrova 5:4; Jevrejima 13:20), ali samo jedan od ovih je dovoljan da se pokaže da su Isusa Njegovi sledbenici smatrali Bogom.

Isusu su takođe davana imena koja su jedinstvena za Jahvu (formalno ime za Boga) u Starom zavetu. Starozavetni naziv “Otkupitelj” (Psalam 130:7; Osija 13:14) je korišćen za Isusa u Novom zavetu (Tit 2:13; Otkrivenje 5:9). Isus je nazvan Emanuel ("Bog sa nama " u Mateju 1). U Zahariji 12:10, Jahve je taj koji kaže, “pogledaće na mene, onoga kojega probodoše.” Ali Novi zavet primenjuje ovo na Isusovo raspeće (Jovan 19:37; Otkrivenje 1:7). Ako je Jahve taj koji je proboden i na koga su pogledali, i ako je Isus taj koji je proboden i na koga su pogledali, onda je Isus Jahve. Pavle tumači Isaiju 45:22–23 primenjući te stihove na Isusa, u Filipljanima 2:10–11. Dalje, Isusovo ime se koristi uporedo sa Jahvinim u molitvi “Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista” (Galatima 1:3; Efescima 1:2). Ovo bi bilo bogohuljenje u slučaju da Hrist nije bio božanskog porekla. Isusovo ime se pojavljuje sa Jahvinim u Isusovoj zapovesti za krštenje “u ime [jednina] Oca i Sina i Svetog Duha” (Matej 28:19; vidi takođe 2 Korinćanima 13:14). U Otkrivenju Jovan kaže da sva stvorenja slave Hrista (Jagnje) – samim tim Isus nije stvorenje (5:13).

Dela koja je jedino Bog mogao da učini su pripisana Isusu. Isus ne samo da je vaskrsavao mrtve (Jovan 5:21; 11:38–44), i oraštao grehe (Dela 5:31; 13:38), On je stvorio i održava univerzum (Jovan 1:2; Kološani 1:16-17)! Ova činjenica dobija još više na snazi kada se uzme u obzir da je Jahve bio sam tokom stvaranja (Isaija 44:24). Dalje, Isus poseduje osobine koje jedino bog može da ima: besmrtnost (Jovan 8:58), sveprisutnost (Matej 18:20, 28:20), sveznanje (Matej 16:21), svemoć (Jovan 11:38-44).

Sada, jedna je stvar da tvrdiš da si Bog ili da prevariš nekoga da poveruje da je to istina, i nešto sasvim drugo je da dokažeš da to stvarno i jesi. Hrist je ponudio mnoga čuda kao dokaz svoje tvrdnje da je Bog , čak je i ustao iz mrtvih. Samo neka od čuda koje je Isus učinio su, pretvaranje vode u vino (Jovan 2:7), hodanje po vodi (Matej 14:25), umnožavanje fizičkih objekata (Jovan 6:11), isceljenje slepog (Jovan 9:7), oduzetog (Marko 2:3), i bolesnog (Matej 9:35; Marko 1:40–42), čak i vaskrsavanje ljudi iz mrtvih (Jovan 11:43–44; Luka 7:11–15; Marko 5:35). Čak šta više, sam Hrist je ustao iz mrtvih. Daleko od samozvanih smrti i ustajanja bogova u paganskoj mitologiji, ništa slično vaskrsenju ni jedna religija nije ozbiljno tvrdila – i ni jedna druga tvrdnja nema toliko mnogo dodatnih pisanih potvrđenja. Prema Dr. Gary Habermas-u, postoji minimalno dvanaest istorijskih činjenica koje čak i ne-Hrišćanski, sholastički kritičari treba da priznaju.:

1. Isus je umro tako što je raspet.
2. Bio je sahranjen.
3. Njegova smrt je izazvala očaj i gubitak nade kod njegovih učenika.
4. Isusov grob je otkriven (ili je tvrđeno da je otkriven) prazan, par dana kasnije.
5. Učenici su verovali da su videli vaskrslog Isusa.
6. Posle ovoga učenici su se od sumnjivaca pretvorili u hrabre vernike.
7. Ova poruka je bila centar propovedanja u ranoj Crkvi.
8. Ova poruka je propovedana u Jerusalimu.
9. Kao posledica ovog propovedanja, Crkva je rođena i rasla je.
10. Dan Vaskrsenja, Nedelja, je zamenila Sabat (Subotu) kao prvobitni dan za slavljenje.
11. Jakov, skeptik, je takođe verovao da je video vaskrslog Isusa i zato se obratio.
12. Pavle, neprijatelj Hrišćana, se obratio kroz jedno iskustvo za koje je verovao da mu se pojavio uskrsli Hrist.

Čak i kada bi se neko suprostavio ovoj specifičnoj listi, samo par ih je dovoljno da dokažu vaskrsenje i uspostave evanđelje: Isusova smrt, sahrana, vaskrsenje i ponovno pojavljivanje (1 Korinćanima 15:1-5). Dok bi se možda našle neke teorije koje bi objasnile jednu ili dve od gore navedenih činjenica, samo vaskrsenje objašnjava sve njih. Kritičari priznaju da su učenici tvrdili da su videli vaskrslog Hrista. Niti laž, niti halucinacija ne može da promeni ljude kao što je to vaskrsenje uradilo. Prvo, šta bi oni time dobili? Hrišćanstvo nije bilo popularno i sigurno im nije donelo nikave pare. Drugo, lažovi su loši mučenici. Nema boljeg objašnjenja od vaskrsenja za spremnost učenika da umru za svoju veru užasnom smrću. Da, mnogi ljudi umiru za laž za koju misle da je istina, ali niko ne umire za nešto za šta zna da nije istina.

Zaključak: Hrist je tvrdio da je Jahve, On je tvrdio da je božanskog porekla (ne neki "bog" – već jedini Istinski Bog), Njegovi sledbenici (Jevreji koje bi idolatrija sablaznila) su verovali i obraćali mu se kao takvom. Hrist je dokazao svoju božansku prirodu čudima uključujući vaskrsenje koje je promenilo svet. Ni jedna druga hipoteza ne može da objasni ove činjenice.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li je Hristova božanska priroda Biblijska?