Питање
Да ли је теорија о престанку чудесних дарова библијска?
Одговор
Цезационизам је гледиште по коме су „чудесни дарови” језика и исцељења престали – и да је крај апостолског доба означио престанак чуда која су га пратила. Многи подржаваоци ове теорије верују да, иако Бог може и чини чуда данас, Свети Дух више не користи појединце да чине чудесне знаке.
Библија бележи да су се чуда дешавала у посебним периодима ради специфичне сврхе, да би пружили аутентичност новој Божијој поруци. Мојсије је био оспособљен да изводи чуда да би потврдио аутентичност своје службе пред фараоном (Излазак 4:1-8). Илији су дата чуда да би била потврђена његова служба пред Ахабом (1. Краљева 17:1; 18:24). Апостолима су дата чуда ради аутентичности њихове службе у Израелу (Дела 4:10,16).
Исусову службу су такође пратила чуда, које су апостоли звали „знацима” (Јован 2:11). Јован је желео да стави до знања да су чуда била доказ аутентичности Исусове поруке.
После Христовог васкрсења, како је Црква била у процесу успостављања, а Нови завет у процесу формирања, апостоли су показивали „знаке” као што су језици и сила исцељења. „Чудни језици нису чудни знак за верујуће, него за невернике” (1.Коринћанима 14:22, стих који јасно говори да тај дар није био намењен ради изградње цркве).
Апостол Павле предвидео је да ће дар језика престати (1.Коринћанима 13:8). Ево шест доказа да је већ престао:
1) Апостоли, кроз које су језици дошли, били су јединствени у историји цркве. Оног момента када је њихова служба постигла циљ, потреба за знацима који су потврђивали њихову службу престала је да постоји.
2) Чуда (или знаковни) дарови помињу се једино у најранијим посланицама,као што су 1. Коринћанима. Касније књиге, као што су Ефесцима и Римљанима пружају детаљне одломке о даровима Духа, али чудесни дарови се не помињу, иако Римљани помињу дар пророштва. Грчка реч за реч „пророштво” значи „изрећи” и не подразумева обавезно предвиђање будућности.
3) Дар језика је знак неверном Израелу да је Божије спасење сада на располагању другим нацијама. Види 1. Коринћанима 14:21-22 и Исаија 28:11-12.
4) Језици су били инфериорнији дар у односу на пророштво (проповедање). Проповедање Божије Речи духовно изграђује вернике, док језици то не раде. Верницима је речено да радије траже дар пророштва него дар језика (1. Коринћанима 14:1-3). 5) Историја бележи да језици јесу престали. Језици се уопште не помињу међу оцима који су дошли после апостола. Други писци као Јустин Мученик, Ориген, Златоусти и Агустин сматрали су да су језици нешто што се десило једино у најранијим данима Цркве.
6) На основу тренутног разматрања, чудо језика је престало. Да је дар и даље на располагању, не би било потребно да мисионари похађају школе језика. Могли би да путују у било коју земљу и причају течно било који језик, као што су то могли апостоли у Делима 2. Што се тиче чудесног знака исцељења, видимо у Библији да је исцељење било повезано са службом Исуса Христа и апостола (Лука 9:1-2). И видимо како се период апостола ближио крају, исцељење, као и језици су постајали ређи. Апостол Павле, који је подигао Евтиха из мртвих (Дела 20:9-12), није исцелио Епафродита (Филипљанима 2:25-27), Трофима (2. Тимотеју 4:20), Тимотеја (1. Тимотеју 5:23), чак ни себе (2. Коринћанима 12:7-9). Разлози Павлових „неуспелих излечења” су: 1) дар никад није био намењен за излечење сваког хришћанина, већ да се потврди аутентичност апостолства и 2) ауторитет апостола био је довољно доказан, а тиме су даља чуда постала сувишна.
Горе наведени разлози су доказ за теорију престанка чудесних дарова. Према 1. Коринћанима 13:13-14:1, треба да „тежимо љубави“, највећем од свих дарова. Ако желимо те дарове, треба да желимо да говоримо Божију Реч, тако да сви могу да буду изграђени.
Да ли је теорија о престанку чудесних дарова библијска?
