Šta Biblija govori o formi ckvene uprave?




Pitanje: Šta Biblija govori o formi ckvene uprave?

Odgovor:
Gospod je vrlo jasno rekao u svojoj Reči kako želi da njegova crkva na zemlji bude organizovana i vođena. Prvo, Hristos je glava crkve i njen glavni autoritet (Efescima 1:22; 4:15; Kološanima 1:18). Drugo, lokalna crkva treba da bude autonomna, oslobođena bilo kakvog spoljnog autoriteta i kontrole, sa pravom na samoupravljanje i slobodu od mešanja bilo kakve hijerarhije pojedinaca ili organizacija (Titu 1:5). Treće, crkvu treba da vodi duhovno vođstvo koje se sastoji od dve službe – starešina i đakona.

„Starešine“ su bile glavno telo među Izraelcima od vremena Mojsija. Vidmo da donose političke odluke (2. Samuilova 5:3; 2. Samuilova 17:4, 15), savetuju cara u kasnijoj istoriji (1. Careva 20:7), i predstavljaju narod po pitanju duhovnih stvari (2. Mojsijeva 7:17; 24:1, 9; 4. Mojsijeva 11:16, 24-25). Rani grčki prevod Starog zaveta je koristio reč presbuteros za starešinu. To je ista grčka reč koja se koristi u Novom zavetu i takođe se prevodi kao „starešina“.

Novi zavet često pominje starešine koji su služili u crkvenom vođstvu (Dela 14:23, 15:2, 20:17; Titu 1:5; Jakovljeva 5:14) i očigledno je svaka crkva imala više od jednog, pošto se reč obično nalazi u množini. Jedini izuzetak se odnosi na slučajeve kada je je starešina izdvojen sa nekim razlogom (1. Timoteju 5:1, 19). U jerusalimskoj crkvi starešine su bile deo vođstva zajedno sa apostolima (Dela 15:2-16:4).

Izgleda da je pozicija vođstva bila jednaka poziciji episkopos, koja se prevodi kao „starešina“ ili „prezviter“ (Dela 11:30; 1. Timoteju 5:17). Izraz „starešina“ može da se odnosi na čast same službe, dok izraz „prezviter“ opisuje njen autoritet i obaveze (1. Petrova 2:25, 5:1-4). U Filipljanima 1:1, Pavle pozdravlja prezvitere i đakone, ali ne spominje starešine, verovatno zato što su starešine i prezviteri isto. Isto tako, 1. Timoteju 3:2, 8 daje kvalifiacije prezvitera i đakona ali ne i starešina. Titu 1:5-7 kao da ovo dvoje povezuje.

Pozicija „đakona“, od reči diakonos, koja znači „kroz prljavštinu“, bila je jedna od službi sluge-vođe u crkvi. Đakoni su drugačiji od starešina, iako imaju kvalifikacije koje su slične onima koje imaju starešine (1. Timoteju 3:8-13). Đakoni pomažu u crkvi u svemu što je potrebno, kao što stoji u Delima 6.

Što se tiče reči poimen, koja se prevodi kao „pastir“ a odnosi se na ljudskog vođu u crkvi nalazi se samo na jednom mestu u Novom zavetu, u Efescima 4:11: „I on je sam dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za evanđeliste, a druge za pastire i učitelje”. Većina povezuje dve reči „pastir“ i „učitelj“ kao da se odnose na jednu poziciju, poziciju pastira-učitelja. Najverovatnije je pastir-učitelj bio duhovni pastir određene lokalne crkve.

Na osnovu prethodnih odeljaka izgleda da je uvek bilo više starešina, ali to ne poriče Božije darove za određene starešine za poučavanje, suženja, molitve, itd. (Rimljanima 12:3-8; Efescima 4:11). To takođe ne poriče Božiji poziv za njih u službu u kojoj će koristiti te darove (Dela 13:1). Tako jedan vođa može da se ispolji kao pastir, drugi će da posećuje članove jer ima dar saosećanja, treći će „imati vlast“ u smislu da će se brinuti oko organizacionih detalja. Mnoge crkve koje su organizovane tako da imaju odbor pastira i đakona obavljaju dužnosti mnogostrukog vođstva jer dele službu i teret zajedno u donošenju odluka. U Pismu ima dosta uticaja crkve u odlukama. Tako „diktator“ vođa koji donosi odluke (zvao se on starešina, prezviter ili pastir) nije biblijski princip (Dela 1:23, 26; 6:3, 5; 15:22, 30; 2. Korinćanima 8:19). Isto tako, crkva kojom vlada članstvo crkve i ne pridaje značaj odlukama vođstva nije biblijska ideja.

Da sumiramo – Biblija poučava da se vođstvo sastoji od mnoštva vođa (prezvitera) uz grupu đakona koji služe crkvi. Međutim, nije u suprotnosti sa tim pluralitetom da jedan od starešina služi u glavnoj ulozi kao pastir. Međutim, kao jedan od starešina, pastir ili „starešina koji poučava“ nema veći autoritet u donošenju odluka od drugih starešina.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta Biblija govori o formi ckvene uprave?