Šta se dešava sa bebama i mlađom decom kada umru? Gde se u Bibliji govori o dobu odgovornosti?




Pitanje: Šta se dešava sa bebama i mlađom decom kada umru? Gde se u Bibliji govori o dobu odgovornosti?

Odgovor:
Često se u raspravi o dobu odgovornosti zaboravi na činjenicu da deca, ma koliko da su mala nisu „nevina“ – u smislu da su bezgrešna. Biblija govori da iako bebe ili deca nisu počinila nikakav greh svi su ljudi, uključujući i bebe i decu, grešni pred Bogom jer su nasledili greh i on im se računa. Nasleđeni greh je onaj koji se prenosi sa naših roditelja na nas. U Psalmu 51:5 David je napisao: „Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnom.” David je priznao da je čak i prilikom začeća bio grešnik. Sama činjenica da ponekad bebe umru pokazuje da su čak i one pod uticajem Adamovog greha, jer su fizička i duhovna smrt rezultat Adamovog početnog greha.

Svaka je osoba, bilo dete, bilo odrastao čovek, podjednako grešna pred Bogom. Jedini način da Bog bude pravedan i u isto vreme osobu proglasi pravednom je da ta osoba primi oproštaj po veri u Hrista. Hrist je jedini put. Jovan 14:6 beleži Isusove reči: „Ja sam put, istina i život; niko ne dolazi Ocu - sem kroz mene“. Petar takođe tvrdi u Delima 4:12: „Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje.” Spasenje je lični izbor.

Šta je sa bebama i malom decom koja nikada ne stignu da donesu sopstvenu odluku? Ideja o dobu odgovornosti bazirana je na tome da oni koji umru pre tog doba automatski bivaju spaseni, po Božijoj blagodati i milosti. Verovanje u doba odgovornosti podrazumeva da svi koji umru pre doba u kome su u stanju da donesu odluku za ili protiv Hrista bivaju spaseni. Trinaest godina je uobičajeno doba koje se smatra dobom odgovornosti na osnovu jevrejskog običaja da dete postaje odrasla osoba sa 13 godina. Međutim, Biblija nigde jasno ne govori da je tako. To se razlikuje od deteta do deteta. Dete je ušlo u doba odgovornosti onda kada je u stanju da donese odluku za ili protiv Hrista.

Uz to, treba imati i ovo na umu: Hristova smrt je bila dovoljna za ceo ljudski rod. 1. Jovanova 2:2 kaže da je Isus „žrtva pomirenja za naše grehe, ne samo za naše nego i za grehe celoga sveta.” Ovaj stih jasno govori da je Isusova smrt bila dovoljna za sve grehe svih ljudi, ne samo onih koji su došli Njemu po veri. Činjenica da je Hristova smrt bila dovoljna za sve grehe daje mogućnost da Bog primeni tu žrtvu onima koji nikada nisu mogli da poveruju.

Odeljak koji naizgled govori o ovoj temi više od ostalih nalazi se u 2. Samuilovoj 12:21-23. Kontekst ovih stihova je da je da je Car David počinio preljubu sa Vitsavejom, što je dovelo do trudnoće. Gospod je poslao proroka Natana da obavesti Davida da će zbog greha Gospod da uzme dete. David je na to reagovao ridanjem, žalošću i molitvom za dete, ali kada je dete umrlo David je prestao da žali. Davidove sluge su se iznenadile kad si to videle i rekli su: „Šta to radiš? Dok beše dete živo, postio si i plakao; a kad umre dete, ustao si i jedeš. 22 A on reče: Dok dete beše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dete ostane živo. 23 A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja ću otići k njemu, ali on neće se vratiti k meni.” Davidov odgovor pokazuje da su oni koji ne mogu da veruju sigurni u Gospodu. David je rekao da on može da ode detetu ali da ne može da ga vrati kod sebe. I ono što je podjednako bitno, čini se da je David je u ovome našao utehu. Drugim rečima, David je rekao da će videti dete (na nebu), iako ne može da ga vrati.

Iako je moguće da Bog pripisao Hristovu platu za greh na one koji ne mogu da veruju, Biblija ne kaže izričito da On to radi. Zato ovo nije tematika oko koje možemo da budemo nepopustljivi ili dogmatični. Ideja da bi Bog pripisao Hristovu platu za greh na one koji ne mogu da veruju čini se da je u skladu sa Njegovom ljubavlju i milošću. Naše mišljenje je da Bog pripisuje Hristovu platu za greh na mlađu decu i one koji su mentalno hendikepirani jer nisu u stanju da razumeju svoju grešnu prirodu i potrebu za Spasiteljem, ali ipak ne možemo da budemo dogmatični u vezi s tim. U jedno smo sigurni: Bog je pun ljubavi, svet, milostiv, pravedan i blagodatan. Sve što čini je uvek ispravno i dobro.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta se dešava sa bebama i mlađom decom kada umru? Gde se u Bibliji govori o dobu odgovornosti?