Koje je hrišćansko viđenje kloniranja ljudi?




Pitanje: Koje je hrišćansko viđenje kloniranja ljudi?

Odgovor:
Iako Biblija ne govori konkretno o temi kloniranja ljudi, postoji princip u Pismu koji baca više svetlosti na taj koncept. Za kloniranje su potrebne i DNA ćelije i ćelije embriona. Prvo, DNA se ukloni iz jezgra ćelije bića. Materijal koji nosi kodirani genetski materijal tada se stavlja u jezgro ćelije embriona. Iz ćelije koja prima novi genetski materijal trebalo bi da se ukloni njen DNA da bi primila novi. Ako ćelije prihvate novi DNA, formira se embrion duplikat. Međutim, ćelija emriona može da odbaci novi DNA i umre. Takođe je vrlo moguće da emrbion ne preživi pošto je uklonjen genetski materijal iz njegovog jezgra. U mnogim slučajevima kada je bilo pokušaja kloniranja, korišćeno je nekoliko embriona da bi se povećala mogućnost da se uspešno ugradi genetski materijal. Iako je moguće da se na ovaj način stvori duplikat nekog bića (na primer, ovca Dolly), šanse za uspešno dupliranje bez varijacija, i bez komlikacija su veoma male.

Hrišćansko gledište po pitanju procesa kloniranja ljudi može se sagledati u svetlu nekoliko biblijskih principa. Prvo, ljudi su stvoreni na Božiju sliku, i zato su jedinstveni. Postanje 1:26-27 tvrdi da je čovek stvoren prema Božijem liku i da je jedinstven među bićima. Jasno je da je ljudski život nešto što treba da se vrednuje i ne tretira kao stvar koja može da se kupi ili proda. Neki su zastupali kloniranje ljudi radi zamene organa za one kojima je potrebna transplantacija a ne može da se nađe odgovarajući donor. Smatra se da bi stvaranje organa iz DNA osobe kojoj je potrebna transplantacija znatno smanjilo šanse da organ bude odbačen. Iako je ovo možda istina, problem je u tome što to omalovažava ljudski život. Proces kloniraranja zahteva da se koriste ljudski emobrioni. Iako se mogu stvoriti ćelije radi stvaranja novih organa, potrebno je da se ubije nekoliko embriona da bi se dobio potreban DNA. U suštni, kloniranjem bi se „bacili“ mnogi ljudski emobrioni kao „otpadni materijal“, čime bi se emilinisala šansa da ti embrioni odrastu.

Mnogi ljudi ne veruju da život počinje začećem kada se stvori embrion, i da zato embrioni nisu ljudska bića. Biblija drugačije govori. Psalam 139:13-16 kaže: „Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog.“ Pisac, David, tvrdi da ga je Bog lično poznavao pre nego što je bio rođen, što znači da je bio ljudsko biće sa sudbinom koju je Bog odredio.

Dalje, Isaija 49:1-5 govorio o Bogu koji poziva Isaiju na službu proroka dok je još bio u utrobi svoje majke. Takođe, Jovan krstitelj je bio ispunjen Svetim Duhom dok je još bio u utrobi (Luka 1:15). Sve ovo ukazuje na to kakav stav Biblija ima o začeću. Zbog toga, kloniranje ljudi, sa uništenjem ljudskog embriona ne bi bilo dosledno biblijskom viđenju ljudskog života.

Uz to, ako je čovek stvoren, onda mora da postoji Tvorac i čovečanstvo je podređeno i odgovorno tom Tvorcu. Iako popuarno shvatanje čoveka, sekularna psihologija i humanističko razmišljanja veruju da je čovek odgovoran samo sebi i da je on glavni autoritet, Biblija govori drugačije. Bog je stvorio čoveka i dao mu odgvornost nad zemljom (Postanje 1:28-29, 9:1-2). Sa odgovornošću dolazi i odgovornost prema Bogu. Čovek nije glavni autoritet nad samim sobom, i zato nije u poziciji da donosi odluke o vrednosti ljudskog života niti je nauka autoritet po kome se određuje etika kloniranja ljudi, abortusa, ili eutanazije. Prema Bibliji, Bog je jedini onaj koji sa pravom ima kontrolu nad ljudskim životom. Ko pokuša sa kontroliše ove stvari stavlja sebe u poziciju Boga. Jasno je da nije na čoveku da to radi.

Ako čoveka vidimo samo kao još jedno od mnogih bića a ne jedinstveno biće kakvo jeste, nije teško videti ljude kao obične mašine kojima treba održavanje i popravka. Međutim, mi nismo samo zbir molekula i hemikalija. Biblija govori da je Bog stvorio svakog od nas i da ima specifičan plan za svakog od nas. Dalje, on želi da ima lični odnos sa svakim od nas kroz svog Sina Isusa Hrista. Iako postoje neki aspekti kloniranja ljudi koji izgledaju korisni, čovečanstvo nema kontrolu nad tim gde bi tehnologija mogla da ode. Glupo je zamišljati da će dobre namere same po sebi usmeriti korišćenje kloniranja. Čovek nije u poziciji da preuzme odgovornost niti da sudi o kloniranju ljudi.

Često se postavlja pitanje da li bi klonirani čovek, pod pretpostavkom da kloniranje jednom uspe, imalo dušu. Postanje 2:7 kaže: „A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.“ (1. Korinćanima 15:45). Pitanje je koja vrsta žive duše bi bila stvorena kloniranjem? To je pitanje na koje ne postoji lak odgovor. Međutim, čini se da bi ljudsko biće koje bi nastalo uspešnim kloniranjem imalo večnu dušu, baš kao i svako drugo ljudsko biće.



Vrati se na Srpsku stranu



Koje je hrišćansko viđenje kloniranja ljudi?