Prva Mojsijeva Knjiga - Postanka



Autor: Autor Prve Mojsijeve knjiige je nepoznat. Po predanju, oduvek se pretpostavljalo da je autor ove knjige bio Mojsije. Ne postoji valjan razlog da bi se opovrgnulo mišljenje o Mojsijevom autorstvu knjige Postanja.

Datum pisanja: Neizvesno je kada je napisana Prva Mojsijeva. Taj datum je otprilike između 1440. i 1400. godine pre Hrista, od vremena kada je Mojsije izvodio Izraelce iz Egipta do njegove smrti.

Svrha pisanja: Prva Mojsijeva je ponekad nazivana „semenom lejom” cele Biblije. Sa većinom glavnih doktrina u Bibliji smo upoznati u njihovom zametku u knjizi Postanja. U ovoj knjizi je pored čovekovog pada zapisano i Božije obećanje spasenja i iskupljenja (Prva Mojsijeva 3:15). Doktrine stvaranja, podmetanje greha, opravdanja, pokajanja, izopačenosti, gneva, milosti, suverenosti, odgovornosti, i mnoge druge se nalaze u ovoj knjizi porekla koja se zove Prva Mojsijeva.

U Prvoj Mojsijevoj je dat odgovor na mnogo velikih životnih pitanja. (1) Odakle sam došao? (Bog nas je stvorio —Prva Mojsijeva 1:1) (2) Zašto sam ovde? (Mi smo tu da bi imali odnos sa Bogom —Prva Mojsijeva 15:6) (3) Gde idem? (Nakon smrti imamo odredište —Prva Mojsijeva 25:8). Prva Mojsijeva apeluje na naučnika, istoričara, teologa, domaćicu, seljaka, putnika, na svakog Božijeg čoveka ili ženu. To je pogodan početak Biblije, Božije priče o njegovom planu za čovečanstvo.

Ključni stihovi: Prva Mojsijeva 1:1, "U početku stvori Bog nebo i zemlju."

Prva Mojsijeva 3:15, "I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati."

Prva Mojsijeva 12:2-3, " I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji."

Prva Mojsijeva 50:20, " Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da učini šta se danas zbiva, da se sačuva u životu mnogi narod."

Kratak sažetak: Prva Mojsijeva može biti podeljena na dva dela: Primitivna istorija i Patrijarhalna istorija. Primitivna istorija beleži (1) Stvaranje (Postanje, poglavlja 1-2); (2) čovekov pad (Prva Mojsijeva, poglavlja 3-5); (3) Potop (Prva Mojsijeva, poglavlja 6-9); i (4) disperziju (Prva Mojsijeva, poglavlja 10-11). Patrijarhalna istorija beleži živote četiri velikana: (1) Avrama (Prva Mojsijeva 12-25:8); (2) Isaka (Prva Mojsijeva 21:1-35-29); (3) Jakova (Prva Mojsijeva 25:21-50:14); i (4) Josifa (Prva Mojsijeva 30:22-50:26).

Bog je stvorio svet da bude dobar i bezgrešan. Bog je stvorio čovečanstvo da ima lični odnos sa Njim. Adam i Eva zgrešiše i time doneše zlo i smrt na svet. Zlo se konstantno povećavalo sve dok se nije pojavila jedna porodica u kojoj je Bog pronašao nešto dobro. Bog je poslao Potop da uništi zlo, ali je spasao Noja, njegovu porodicu i životinje rekavši im da sagrade barku. Čovečanstvo je nakon Potopa ponovo počelo da se razmnožava i širi po celom svetu.

Bog je izabrao Avrama kroz koga je stvorio izabrani narod i na kraju obećanog Mesiju. Izabrana linija se prenela na Avramovog sina Isaka, a potom na Isakovog sina Jakova. Bog je Jakovu promenio ime u Izrailj, a Jakovljevi sinovi su postali preci dvanaest izraelskih plemena. Jedan od dvanaest sinova, Josif je bio Jakovljev miljenik, zbog čega su ga braća prezirala. U svojoj suverenosti, Gospod je poslao Jakovljevog sina Josifa u Egipat na taj način što su se njegova braća prema njemu poneli na užasan način. Njegova braća su imali zlu nameru, ali Bog je imao dobru nameru, i ishod je bio spasenje Jakova i njegove porodice od razorne gladi jer je Josif u Egiptu podignut na poziciju velike sile.

Predskazanja: Mnoge novozavetne teme imaju korene u Postanju. Isus Hrist je ženino seme koje će uništiti moć Satane (Prva Mojsijeva 3:15). Kao i prema Josifu, Bog je imao dobru nameru prema čovečanstvu žrtvujući svoga Sina iako su oni koji su razapeli Isusa činili zlo. Noje i njegova porodica su prvi u nizu onih koje u Biblijii zovu ostatak. Uprkos poražavajućim situacijama i teškim okolnostima Bog uvek jedan broj vernika koje čuva za sebe. Ostatak Izraelaca se vratio u Jerusalim nakon zarobljeništva u Vavilonu; Bog je sačuvao ostatak nakon progona opisanih u Isaijinom i Jeremijinom proročanstvu;7000 preostalih sveštenika je bilo skriveno od Jezaveljinog gneva; Bog obećava da će jednog dana ostatak Jevreja prihvatiti svog pravog Mesiju (Rimljanima 11). Avramova vera je Božiji dar i osnova spasenja Jevreja i hrišćana (Efescima 2:8-9; Jevrejima 11).

Praktična primena: Najvažnija tema Postanja je Božije večno postojanje i Njegovo stvaranje sveta. Autor se ne tudi da dokaže postojanje Boga, on jednostavno kaže da je Bog svemoguć, uvek je to bio i uvek će biti. I mi na isti način verujemo u istinu Postanja, uprkos tvrdnjama onih koji to negiraju. Bez obzira na kulturu, nacionalnost ili jezik, svi ljudi su odgovorni Stvoritelju. Od Njega smo razdvojeni jer smo, zgrešivši, uvedeni u svet Pada. Ali kroz jedan mali narod, Izrael, otkriven je Božiji plan za spasenje čovečanstva koji je postao dostupan svima. Mi se tome planu radujemo.

Bog je stvorio svet, zemlju i svako živo biće. Noseći se sa problemima u životu možemo imati poverenja u njega. Bog može rešiti bezizlaznu situaciju, kao što je Avramova i Sarina nemogućnost da imaju decu, i činiti neverovatne stvari ukoliko mu verujemo i Mu se pokoravamo. Mogu nam se desiti užasne i nepravedne stvari, kao što su Josifu, ali Bog će nam uvek činiti dobro ukoliko imamo veru u Njega i Njegov plan. “A znamo da Bog onima koji ga ljube, u svemu pomaže na dobro, (naime) onima koji su po njegovoj volji pozvani.” (Rimljanima 8:28).



Vrati se na Srpsku stranu



Prva Mojsijeva Knjiga - Postanka