Pitanje
Šta je nesmanjiva kompleksnost?
Odgovor
Nesmanjiva kompleksnost je termin koji se koristi za opisivanje karakteristike određenih složenih sistema pri čemu su im potrebni svi njihovi pojedinačni sastavni delovi da bi funkcionisali. Drugim rečima, nemoguće je smanjiti kompleksnost (ili pojednostaviti) neumanjivo složen sistem uklanjanjem bilo kog njegovog sastavnog dela i dalje zadržati njegovu funkcionalnost.
Profesor Majkl Bihi sa Univerziteta Lei, skovao je taj termin u svom osnovnom radu Darvinova crna kutija, 1996. On je popularizirao koncept predstavljajući uobičajenu mišolovku kao primjer nesmanjive kompleksnosti. Tipična mišolovka se sastoji od pet sastavnih delova: hvataljke, opruge, čekića, šipke za držanje i osnove. Prema Bihi-ju, ako se bilo koji od ovih delova ukloni bez odgovarajuće zamene (ili barem značajnog restrukturiranja preostalih delova), ceo sistem neće funkcionisati. Profesor Džon Mekdonald sa Univerziteta Delaver osporio je nesmanjivu kompleksnost mišolovke. McDonald je napravio onlajn fleš prezentaciju da ilustruje svoj argument (pogledajte reducibilno kompleksna mišolovka na http://udel.edu/~mcdonald/oldmousetrap.html). Bihi je objavio pobijanje Mekdonaldsove polemike, takođe na mreži (pogledajte, A Mousetrap Defended: Odgovor kriticima na http://vvv.arn.org/docs/behe/mb_mousetrapdefended.htm). I tako se rasprava o mišolovci nastavlja. Ali ovo nije poenta. Nije suština pitanja da li je mišolovka zaista nesmanjivo kompleksna ili ne. Srž pitanja je sam koncept nesmanjive kompleksnosti.
Inače benigni koncept nesmanjive kompleksnosti, podstiče žestoke kontroverze kada se primenjuje na biološke sisteme. To je zato što se na njega gleda kao na izazov darvinističkoj evoluciji, koja ostaje dominantna paradigma u oblasti biologije. Čarls Darvin je priznao: „Ako bi se moglo dokazati da postoji bilo kakav složen organ, koji nikako nije mogao biti formiran brojnim, uzastopnim, malim modifikacijama, moja teorija bi se apsolutno slomila“ (Poreklo vrsta, 1859, str. 158). Bihi tvrdi: „Nesmanjivo kompleksan sistem ne može se proizvesti direktno (to jest, kontinuiranim poboljšanjem početne funkcije, koja nastavlja da radi po istom mehanizmu) blagim, uzastopnim modifikacijama sistema prekursora, jer bilo koji prethodnik nesmanjivo kompleksnog sistema kome nedostaje deo je po definiciji nefunkcionalan” (Darvinova crna kutija, 1996, str. 39).
Treba napomenuti da pod „nefunkcionalnim“ Bihi ne misli da prekursor ne može da služi nijednoj funkciji – mišolovka kojoj nedostaje opruga i dalje može da posluži kao pritiskač za papir. On jednostavno ne može da služi specifičnoj funkciji (hvatanje miševa) pomoću istog mehanizma (čekić sa oprugom koji udara po mišu). Ovo ostavlja otvorenu mogućnost da nesmanjivo kompleksni sistemi mogu evoluirati iz jednostavnijih prekursora koji služe drugim nepovezanim funkcijama. Ovo bi predstavljalo indirektnu evoluciju. Bihi je priznao da: „Ako je sistem nesmanjivo kompleksan (i stoga ne može biti proizveden direktno), međutim, ne može se definitivno isključiti mogućnost indirektnog, zaobilaznoga puta“ (ibid, str. 40). U skladu sa analogijom mišolovke, dok mišolovka sa oprugom od pet delova nije mogla da evoluira direktno iz jednostavnije, nefunkcionalne verzije same sebe (i da ostane u skladu sa Darvinovim konceptom evolucije putem prirodne selekcije), mogla bi evoluirati iz pritiskivača za papir od četiri dela. Prema tome, prema Bihiu, efikasnija, kompleksnija mišolovka koja se razvija iz jednostavnije verzije sebe predstavljala bi direktnu evoluciju. Kompleksna mišolovka koja se razvija iz kompleksnog utega za papir bi predstavljala indirektnu evoluciju. Nesmanjiva kompleksnost se vidi kao izazov za direktnu evoluciju.
Takođe treba napomenuti da evolucija putem prirodne selekcije ne deluje samo na komplikaciju prekursornih sistema. Može ih isto tako pojednostaviti. Dakle, darvinistička evolucija može proizvesti nesmanjivu kompleksnost ako radi unazad. Uzmite u obzir popularnu igru Dženga, igru u kojoj igrači uklanjaju drvene blokove sa tornja dok se ne sruši. Kula počinje sa 54 drvena bloka. Kako igrači uklanjaju blokove, toranj se smanjuje u složenosti (to jest, ima sve manje delova) dok ne postane nesmanjivo kompleksan (to jest, ako se ukloni još blokova, toranj će se srušiti). Ovo ilustruje kako nesmanjivo kompleksan sistem može evoluirati indirektno iz komplikovanijeg sistema.
Bihi tvrdi da što je manje komplikovan jedan nesmanjivo kompleksam sistem, veća je verovatnoća da je mogao evoluirati indirektnim putem (to jest, ili evolucijom iz jednostavnijeg prekursora koji je imao drugu funkciju ili iz komplikovanijeg prethodnika koji je izgubio delove). Nasuprot tome, što je kompleksniji sistem koji se ne može redukovati, to je manja verovatnoća da je mogao evoluirati indirektnim putem. Prema Bihi-ju: „Kako se kompleksnost sistema u interakciji povećava, verovatnoća takvog indirektnog puta naglo opada“ (ibid, str. 40).
Bihi navodi flagelarni sistem bakterije E. coli, kao primer komplikovanog nesmanjivo kompleksnog sistema za koji veruje da nije mogao evoluirati direktno (jer je nesmanjivo kompleksan) i najverovatnije nije evoluirao indirektno (jer je izuzetno komplikovan). Escherihia coli flagelarni sistem, je neverovatan mikroskopski vanbrodski motor koji E. coli koristi za kretanje u svom okruženju. Sastoji se od 40 pojedinačnih, integralnih delova uključujući stator, rotor, pogonsko vratilo, u-zglob i propeler. Ako se bilo koji od ovih delova ukloni, ceo sistem neće funkcionisati. Neke od komponenti flageluma postoje negde drugde u mikroskopskom svetu. Ovi delovi takođe funkcionišu kao deo transportnog sistema tipa III. Dakle, mogli su biti pozajmljeni iz transporta tipa III (proces poznat kao koopcija). Međutim, većina flagelarnih komponenti E. coli je jedinstvena. Oni zahtevaju sopstveno evoluciono objašnjenje, koje je za sada zagonetno.
Bilo je ogromnog protivljenja nesmanjivoj kompleksnosti unutar darvinističkog tabora. Neke od ovih kritika su validne, neke nisu. Isto tako, mora se voditi računa da se istraže tvrdnje koje iznose zagovornici nesmanjive kompleksnosti. Neki od bioloških primera koje su zagovornici ranije citirali izgleda da se sada mogu smanjiti. Ovo ne poništava sam koncept, niti negira stvarne primere nesmanjivo kompleksnih bioloških sistema (kao što je bakterijski flagelum E. coli). To samo pokazuje da naučnici mogu da greše, kao i svi drugi.
Ukratko, nesmanjiva kompleksnost je aspekt teorije inteligentnog dizajna koji tvrdi da su neki biološki sistemi toliko složni i toliko zavisni od više složnih delova, da nisu mogli da evoluiraju slučajno. Ukoliko se svi delovi sistema ne razvijaju u isto vreme, sistem bi bio beskoristan, a samim tim bi zapravo bio štetan za organizam, te bi stoga, prema „zakonima“ evolucije, bio prirodno odbačen iz organizma. Dok nesmanjiva kompleksnost ne dokazuje eksplicitno inteligentnog Dizajnera i ne opovrgava konačno evoluciju, ona definitivno ukazuje na nešto izvan slučajnih procesa u nastanku i razvoju biološkog života.
English
Šta je nesmanjiva kompleksnost?
