Šta se dešava sa onima koji nikada nisu imali priliku da čuju za Isusa? Da li će Bog da osudi osobu koja nikad nije čula za Njega?




Pitanje: Šta se dešava sa onima koji nikada nisu imali priliku da čuju za Isusa? Da li će Bog da osudi osobu koja nikad nije čula za Njega?

Odgovor:
Svi ljudi su odgovorni pred Bogom, bilo da su “čuli za Njega” ili ne. Biblija jasno govori da se Bog otkrio kroz prirodu (Rimljanima 1:20) i u ljudskim srcima (Knjiga Propovednika 3:11). Problem je u tome da je ljudski rod grešan; svi mi smo odbacili znanje o Bogu i pobunili se protiv Njega (Rimljanima 1:21-23). Da nije Božije blagodati, Bog bi nas prepustio grešnim željama naših srca, dozvoljavajući nam da vidimo kako je beskorisan i mizeran život bez Njega. Ovo čini onima koji Ga odbacuju (Rimljanima 1:24-32).

U realnosti, ne radi se o tome da neki ljudi nisu čulu za Boga. U stvari, problem je u tome da su oni odbacili ono što su čuli i ono što se lako može videti u prirodi. Peta Mojsijeva 4:29 objavljuje:, “Ali ako i onde potražiš GOSPODA Boga svoga, naći ćeš Ga, ako Ga potražiš svim srcem svojim i svom dušom svojom.” Ovaj stih nas uči jedan bitan princip: svi koji istinski potraže Boga, naći će Ga. Ako neko istinski želi da upozna Boga, Bog će mu se objaviti.

Problem je da: “nema razumnoga, nema nikog ko traži Boga” (Rimljanima 3:11). Ljudi odbacuju znanje o Bogu koje se može sagledati kroz prirodu i koje je u njihovim srcima, i umesto toga se odlučuju da slave “boga” koga su sami stvorili. Nerazumno je diskutovati da li je fer da Bog pošalje u pakao nekog ko nikad nije imao priliku da čuje Evanđelje o Hristu. Ljudi su odgovorni Bogu za ono što im je On već otkrio. Biblija uči da ljudi odbacuju ovo znanje i samim tim Bog ima pravo da ih osudi na pakao.

Umesto da diskutuejmo sudbinu onih koji nisu nikada čuli, mi kao Hrišćani bi trebalo da učinimo sve što je u našoj moći da oni čuju. Pozvani smo da širimo Evanđelje svim nacijama (Matej 28:19-20; Dela 1:8). Činjenica da znamo da ljudi odbacuju znanje o Bogu koje im je otkriveno kroz prirodu treba da nas motiviše da objavljujemo dobru vest o spasenju kroz Isusa Hrista. Samo kroz prihvatanje Evanđelja o Božijoj milosti kroz Gospoda Isusa Hrista ljudi mogu biti spašeni od svojih greha i spašeni od večnosti provedene u paklu, odvojeni od Boga.

Ako pretpostvimo da onima koji nikada nisu čuli Evanđelje je Bog zagarantovao milost, sigurno ćemo naići na veliki problem. Ako su ljudi koji nikada nisu čuli Evanđelje spašeni….tada treba da se pobrinemo da ga niko drugi nikad ne čuje. Najgora stvar koju bismo mogli da uradimo je da podelimo Evanđelje sa nekim i da ga ta osoba odbaci. Ako bi se to desilo, ta osoba bi bila osuđena. Ljudi koji ne čuju Evanđelje moraju biti osuđeni, u suprotnom ne bi bilo motiva za evangelizaciju. Zašto rizikovati da ljudi možda odbace Evanđelje i osude sebe – kada su već bili spašeni s obzirom da nikada nisu čuli Evanđelje?



Vrati se na Srpsku stranu



Šta se dešava sa onima koji nikada nisu imali priliku da čuju za Isusa? Da li će Bog da osudi osobu koja nikad nije čula za Njega?