Zašto je Bog dozvolio poligamiju/bigamiju u Bibliji?




Pitanje: Zašto je Bog dozvolio poligamiju/bigamiju u Bibliji?

Odgovor:
Pitanje poligamije je zanimljiva tema zato što je većina ljudi danas smatra nemoralnom, a Biblija je nigde javno ne osuđuje. Prvi primer bigamije nalazimo u 1. Mojsijevoj 4:19: „I uze Lameh dve žene.” Nekoliko značajnih ljudi Starog zaveta bili su poligamisti: Avram, Jakov, David, Solomun itd. U 2. Samuilovoj 12:8 Bog kroz proroka Natana poručuje Davidu da će mu dati još žena i inoča ako ih nema dovoljno. U 1. carevima 11:3 vidimo da je Solomun imao 700 žena i 300 inoča (supruge nižeg ranga). Kako da se postavimo prema takvim primerima iz Starog Zaveta? Moramo da potražimo odgovore na tri pitanja: 1) Zašto je Bog dozvolio poligamiju u Starom Zavetu? 2) Kako danas Bog gleda na poligamiju? 3) Zašto su se stvari promenile?

1) Zašto je Bog dozvolio poligamiju u Starom Zavetu? Biblija ne daje kontretan odgovor na to pitanje. Možemo da nagađamo zašto Bog ćuti o tome, ali postoji nekoliko faktora za razmatranje. Pre svega, uvek je na svetu bilo više žena nego muškaraca. Poslednje statistike govore da 50,5% svetske populacije čine žene, a 49,5% muškarci. Primenimo li te postotke na antički period i pomnožimo ih sa brojem od nekoliko miliona ljudi, dobićemo da je tada bilo desetine hiljada žena više nego muškaraca. Drugo, ratovi su u to doba bili izuzetno brutalni, sa veoma visokom stopom smrtnosti. Posledica je bila veći procenat žena nego muškaraca. Treće, zbog patrijarhalnog uređenja društva bilo je skoro nemoguće da se neudata žena brine sama o sebi. Žene su se oslanjale na zaštitu očeva, braće i muževa. Neudate su često završavale u ropstvu ili kao prostitutke. Značajna razlika u broju žena i muškaraca ostavila bi mnoge žene u nezavidnoj situaciji.

Izgleda da je Bog dozvolio poligamiju kako bi zaštitio žene koje drugačije ne bi mogle da imaju muža. Muškarac je imao nekoliko žena o kojima je brinuo i štitio ih. Iako daleko od idealnog, život u poligamnoj zajednici bio je mnogo bolji od prostitucije, ropstva i gladi. Pored toga, poligamija je dovela do mnogo bržeg priraštaja u ljudskom rodu, doprinevši ostvarenju Božije zapovesti da se ljudi rađaju i namnože zemlju (1. Mojsijeva 9:7). Muškarci su u kratkom roku mogli da oplode više žena, zbog čega se čovečanstvo uvećavalo mnogo brže nego da je jedan brak davao jedno dete godišnje.

2) Kako danas Bog gleda na poligamiju? Čak i kad dozvoljava poligamiju, Biblija predstavlja monogamiju kao plan koji je najbliži Božijem idealu braka. Biblija govori da je Božija prvobitna namera bila da jedan čovek bude oženjen jednom ženom: "Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi [ne ženama] svojoj, i biće dvoje jedno telo [ne tela]” (1. Mojsijeva 2:24). Mada ovaj stih opisuje šta je brak, a ne koliko je ljudi uključeno u njega, upotreba jednine je uočljiva. U 5. Mojsijevoj 17:14-20 Bog kaže da kraljevi ne treba da imaju mnogo žena, konja i zlata. Iako to ne možemo da tumačimo kao zapovest da kraljevi treba da budu monogamisti, mnogo žena očito može da prouzrokuje probleme, što jasno vidimo u Solomunovom životu (1. Carevima 11:3-4).

U Novom Zavetu, u spisku osobina duhovnog vođe (1. Timoteju 3:2 i Titu 1:6), navedena je i stavka “jedne žene muž”. Postoji debata o tome šta znači ova kvalifikacija. Doslovno, taj izraz znači “muškarac jedne žene”. Iako se te kvalifikacije odnose na poziciju duhovnog vođe, one isto tako mogu da važe za sve hrišćane. Zar svaki hrišćanin ne bi trebalo da je "trezven, razborit, pristojan, gostoljubiv, kadar poučiti, ne pijanica, ne ubojica, nego blag, ne naklonjen svađi, ne srebroljubac” (1. Timoteju 3:2-4)? Ako smo pozvani da budemo sveti (1. Petrova 1:16) i ako ovi sveti standardi važe za starešine i đakone, onda važe i za sve nas.

Efiescima 5:22-33 govori o odnosu između muževa i žena. Kada se pominje muž (jednina), takođe se pominje i žena (jednina). “jer muž je ženina [jednina] glava… Ko voli svoju ženu [jednina] - samoga sebe voli… Zato će čovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ženu [jednina) svoju, i biće dvoje jedno telo… svaki pojedini da voli svoju ženu [jednina] kao samoga sebe, a žena da se boji muža [jednina]”. Na sličan način u Kološanima 3:18-19 govori se o muževima i ženama u množini, ali očigledno je da se apostol Pavle obraća svim muževima i ženama među koloskim vernicima, i nigde ne spominje da jedan muž ima više žena. Zato se u Efescima 5:22-33 precizno govori o bračnoj zajednici. Kada bi poligamija bila dozvoljena, ilustracija Hristovog odnosa sa Crkvom koji se poredi sa odnosom muža i žene ne bi bila opravdana.

3) Zašto su se stvari promenile? Ne radi se o tome da je Bog zabranio nešto što je ranije dopustio da bi vratio brak svojoj prvobitnoj zamisli. Čak i u primeru Adama i Eve vidimo da poligamija nije bila Božija prva namera. Izgleda kao da je Bog dozvolio poligamiju da bi na taj način rešio problem, ali ona svakako nije idealna. U većini savremenih društava za poligamijom uopšte nema potrebe. Žene su u većini današnjih kultura sposobne da se brinu o sebi i da se zaštite, što odbacuje jedini pozitivni aspekt poligamije. Pored toga, većina savremenih država zabranjuje poligamiju zakonom. Prema Rimljanima 13:1-7, treba da se povinujemo zakonima koje donosi vlast. Jedini slučaj kada ne treba da poštujemo zakon je kada se on suprotstavlja Božijim zapovestima (Dela 5:29). Pošto Bog samo dopušta poligamiju ali je i ne zapoveda, treba da se držimo zakona koji je zabranjuje.

Postoje li slučajevi u kojima bi poligamija i danas mogla da se primenjuje? Možda, ali prosto je neshvatljivo da ne postoji nijedno drugo rešenje. Zbog aspekta braka koji podrazumeva “jedno telo”, potrebe za jedinstvom i harmonijom u zajednici i nedostatka ijednog pravog razloga za poligamiju, mi čvrsto verujemo da poligamija ne služi na čast Bogu i da to nije njegova namera za brak.



Vrati se na Srpsku stranu



Zašto je Bog dozvolio poligamiju/bigamiju u Bibliji?