Šta može da sprečava molitvu?




Pitanje: Šta može da sprečava molitvu?

Odgovor:
Najočiglednija prepreka delotvornoj molitvi je prisustvo nepriznatih grehova u srcu molioca. Bog je svet, zbog čega se između njega i čoveka koji ima nepriznat greh stvara barijera. “Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje” (Isaija 59:2). I David je potvrdio ovu misao, znajući iz iskustva da je Bog daleko od onih koji kriju svoj greh: “Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod” (Psalam 66:18).

Biblija ukazuje na nekoliko aspekata greha koji sprečavaju efikasnu molitvu. Prvi je kad živimo u telu a ne u Duhu, a to gasi želju da se molimo i efikasno komuniciramo s Bogom. Kao nanovo rođeni mi dobijamo novu prirodu, ali ona ipak stanuje u našem telu, a taj stari šator je iskvaren i grešan. Telo može da preuzme kontrolu nad našim delima, stavovima i motivima ukoliko Duhom ne umorimo telesna dela (Rimljanima 8:13) i ne gradimo ispravan odnos sa Bogom. Tek tada ćemo moći da se molimo znajući da imamo blizak odnos s njim.

Jedna od manifestacija života u telu je i sebičnost, dakle još jedna prepreka u molitvi. Kada su nam molitve sebične, kada tražimo od Boga ono što mi želimo, a ne on, naši motivi postaju smetnja. “I ovo je pouzdanje koje imamo u njega: da nas sluša ako šta molimo po njegovoj volji” (1. Jovanova 5:14). Traženje od Boga po njegovoj volji je isto što i pokoravanje njegovoj volji kakva god ona bila, i bez obzira na to da li uopšte znamo šta je Božija volja. Kao i u svemu ostalom, primer u molitvi treba da nam bude Isus. On se uvek molio po volji svog Oca: “Ali neka ne bude moja volja nego tvoja” (Luka 22:42). Sebične molitve su mahom one koje teže da zadovolje sebične želje, pa zato ne treba da očekujemo da će nam Bog odgovoriti na njih. “Vi ištete i ne primate, zato što zlo ištete – da u svojim slastima potrošite” (Jakov 4:3).

Život vođen sebičnim, telesnim željama takođe zaustavlja naše molitve jer takav život otvrdnjava srce prema drugima. Ako smo ravnodušni prema potrebama drugih, treba da očekujemo da će i Bog biti ravnodušan prema našim potrebama. Kada prilazimo Bogu u molitvi, prvo na šta treba da mislimo je njegova volja. Zatim mislimo na potrebe dugih. Taj stav se formira usled spoznaje da jedan drugoga treba da smatramo većim od sebe i da za potrebe dugih brinemo više nego za sopstvene (Filipljanima 2:3-4).

Najveća prepreka delotvornoj molitvi je duh nepraštanja. Kada odbijamo da oprostimo drugima, u srcu raste koren ogorčenosti koji guši molitve. Kako možemo da očekujemo da Bog spusti blagoslov na nas, nedostojne grešnike, ako gajimo mržnju i ogorčenost prema drugima? Ovaj princip je opisan u priči o nepraštajućem slugi u Mateju 18:23-25. Bog nam je oprostio ogroman dug (naš greh) i zbog toga očekuje da i mi oprostimo drugima, uči nas ta priča. Ako odbijamo da praštamo, naše molitve će biti zaustavljene..

Još jedna velika prepreka u molitvi su nevera i sumnja. To ne znači, kao što neki tvrde, da samim tim što dolazimo pred Boga uvereni da će nam uslišiti molitve on ima obavezu da to i učini. Molitva bez sumnji je kada se molimo Bogu sa verom, znajući njegov karakter, prirodu i namere. “A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on uzvraća nagradom onima koji ga traže” (Jevrejima 11:6). Kada se molimo Bogu sumnjajući u njegov karakter, cilj i obećanja, nanosimo mu veliku uvredu. Naše pouzdanje mora da bude utemeljeno u njegovoj sposobnosti da usliši svaku molitvu koja je u saglasnosti sa njegovom voljom i svrhom za naš život. Treba da se molimo znajući da je njegova svrha za nas, kakva god bila, ono što je najbolje za nas. “Samo neka ište s verom ne sumnjajući ništa. Jer koji sumnja sličan je morskom valu koji vetar podiže i tera. Taj čovek, naime, neka ne misli da će dobiti što od Gospoda” (Jakov 1:6-7).

I na kraju, nesloga u domu je sigurna prepreka u molitvi. Petar to konkretno ističe kada govori o molitvama muža koji se prema svojoj ženi ne ponaša u duhu pobožnosti. “Tako i vi, muževi, živite uviđavno sa ženom kao slabijim sudom ukazujući im poštovanje kao sunaslednicama životne blagodati, da vaše molitve budu bez smetnje” (1. Petrova 3:7). Tamo gde postoji ozbiljan konflikt u porodičnim odnosima i muž kao glava porodice se ne ponaša onako kako piše u ovom stihu, njegova komunikacija sa Bogom biće sprečena. Iz istog razloga i žene treba da slede biblijski princip potčinjavanja mužu (Efescima 5:22-24).

Srećom, sve te prepreke mogu da se otklone ako dođemo Bogu sa priznanjem i pokajanjem. U 1. Jovanovoj zagarantovano nam je da ”ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan – da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti”. Kada se to desi, možemo ponovo da uživamo u otvorenoj komunikaciji sa Bogom. Znaćemo da Bog čuje i uslišava molitve, što će nas ispuniti dubokom radošću.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta može da sprečava molitvu?