Prva Samuilova knjiga



Autor: Autor je anoniman. Znamo da je Samuilo napisao jednu knjigu (1. Samuilova 10:25), a veoma je moguće da je on napisao i deo ove knjige. Drugi mogući doprinosioci Prvoj Samuilovoj knjizi su proroci/istoričari Natan i Gad (1. Dnevnika 29:29).

Datum pisanja: Prvobitno, Prva i Druga Samuilova knjiga su bile sadržane u jednoj knjizi. Prevodioci Septuaginte su ih razdvojili i mi smo zadržali tu podelu. Događaji iz Prve Samuilove knjige su se desili u vremenskom rasponu od približno 100 godina, od 1100. godine pre Hrista do 1000.godine pre Hrista. Događaji iz Druge Samuilove knjige obuhvataju narednih 40 godina. Tako da bi datum pisanja mogao biti posle 960. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Prva Samuilova beleži istoriju Izraela u Kananskoji zemlji u vremenu kada prelaze iz vladavine sudija u ujedinjenu naciju pod vladavinom careva. Samuil se pojavljuje kao poslednji sudija, i pomazuje prva dva kralja, Saula i Davida.

Ključni stihovi: “Ali Samuilu ne bi po volji što rekoše: ’Daj nam cara da nam sudi’. I Samuilo se pomoli Gospodu. A Gospod reče Samuilu: ‘Poslušaj glas narodni u svemu što ti govore; jer ne odbaciše tebe nego mene odbaciše da ne carujem nad njima’” (1 Samuilo 8:6-7).

“Tada reče Samuilo Saulu: Ludo si radio što nisi držao zapovesti Gospoda Boga svog, koju ti je zapovedao; jer bi sada Gospod utvrdio carstvo tvoje nad Izrailjem doveka. A sada carstvo tvoje neće se održati. Gospod je našao sebi čoveka po srcu svom, i njemu je zapovedio Gospod da bude vođa narodu Njegovom, jer nisi držao šta ti je zapovedio Gospod” (1 Samuilo 13:13-14).

“Ali Samuilo reče: ‘Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske. Jer je neposlušnost kao greh od čaranja, i nepokornost kao sujeverstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si reč Gospodnju, zato je i On tebe odbacio da ne budeš više car’" (1 Samuilo 15:22-23).

Kratak sažetak: Prva Samuilova knjiga može biti uredno podeljena na dva dela: Samuilov život (poglavlja 1-12) i Saulov život (poglavlja 13-31).

Knjiga počinje Samuilovim čudesnim rođenjem, kao odgovorom na iskrene molitve njegove majke. Kao dete, Samuil je živeo i služio u hramu. Bog ga je izdvojio kao proroka (3:19-20), i njegovo prvo proročanstvo je bilo jedno od presuda korumpiranim sveštenicima.

Izraelci ratuju sa svojim višegodišnjim neprijateljima, Filistejcima. Filistejci zaplenjuju kovčeg zaveta koji zatim privremeno ostaje u njihovom posedu, ali kada ih Gospod kažnjava, Filistejci vraćaju kovčeg. Samuilo tada poziva Izraelce na pokajanje (7:3-6) koji zatim odnose pobedu nad Filistejcima.

Izraelci žele da budu kao drugi narodi, žele kralja. Samuilo nije zadovoljan njihovim zahtevima, ali Gospod mu govori da Izraelci ne odbijaju njegovo vođstvo, nego vođstvo Gospoda. Nakon upozorenja ljudima šta znači imati kralja, Samuilo pomazuje Saula iz Venijaminovog plemena, koji je krunisan u Mispi. (10:17-25).

Saul uživa početnički uspeh, pobedivšvi Amonce u bici (poglavlje 11). A nakon toga čini niz pogrešnih koraka: drsko prinosi žrtvu (poglavlje 13), zaklinje se na račun svog sina Jonatana (poglavlje 14), i odbija zapovest Gospodnju (poglavlje 15). Zbog Saulove pobune, Bog bira drugog kralja i stavlja ga na njegovo mesto. U međuvremenu, Bog uklanja blagoslov koji je dao Saulu, i zli duh počinje da dovodi Saula do ludila (16:14).

Samuilo odlazi u Vitlejem, da miropomaže mladića po imenu David za narednog kralja (poglavlje 16). Kasnije se događa Davidov čuveni sukob sa Filistejinom Golijatom i on postaje narodni heroj (poglavlje 17). David služi na Saulovom dvoru, ženi Saulovu ćerku, i postaje prijatelj sa Saulovim sinom. Saulova ljubomora na Davidov uspeh i popularnost raste, i Saul pokušava da ubije Davida. David beži, i tako počinje jedan izvanredan period avanture, intrige i romanse. Uz pomoć natprirodne moći, David jedva ali dosledno izmiče krvožednom Saulu (poglavlja 19-26). Kroz sve to, David održava svoj integritet i prijateljstvo sa Jonatanom.

Pri kraju Prve Samuilove knjige, Samuilo je preminuo, a Saul biva upropašćen. Uoči bitke sa Filistejcima, Saul je u potrazi za odgovorima. Odbacivši Boga, on ne pronalazi pomoć sa neba, i umesto toga traži savet od sredine. Tokom senase, Samuilov duh se diže iz mrtvih da kaže poslednje proročanstvo: Saul će umreti u bici sledećeg dana. Proročanstvo se ostvarilo. Tri Saulova sina, uključujući Jonatana su pogubljeni u bici, videvši to Saul je počinio samoubistvo.

Proročanstva: Anina molitva iz Prve Samuilove knjige 2:1-10 pravi nekoliko proročanstava koja se odnose na Isusa. Ona veliča Boga kao njenu Stenu (v. 2), a iz Evanđelja znamo da je Isus Stena na kojoj bi mi trebalo da gradimo naše duhovne kuće. Pavle upućuje na Isusa kao na „Kamen spoticanja” Jevrejima (Rimljani 9:33). Hrist se nazivao “duhovna Stena” koja je obezbedila duhovni napitak Izraelcima u pustinji, baš kao što on daje “vodu života” našim dušama (1 Korićani 10:4; Jovan 4:10). Anina molitva takođe upućuje na Gospoda koji će suditi kraj sveta (v. 2:10), dok Evanđelje po Mateju 25:31-32 upućuje na Isusa kao Sina Čovečijeg koji će doći u svojoj slavi da sudi svima.

Praktična primena: Tragična priča o Saulu ni poučava o izgubljenoj mogućnosti. Bio je čovek koji je imao sve —čast, vlast, bogatstvo, dobar izgled i još dosta toga. Ali je ipak umro u očaju prestravljen od neprijatelja, znajući da je izneverio svoj narod, svoju porodicu i svog Boga.

Saul je pogrešio misleći da bi mogao da ugodi Bogu kroz neposlušnost. Kao i mnogi danas, on je verovao da će za svoje loše ponašanje imati dobar razlog. Možda je na njega uticala njegova moć, pa je počeo da razmišlja da je on iznad pravila. On je na neki način stvorio nisko mišljenje o Božijoj zapovesti, a visoko mišljenje o sebi. Čak i kada se suočio sa svojim prestupom, pokušao je da opravda sebe, onda kada ga je Bog odbacio (15:16-28).

Saul ima problem sa kojim se mi svi suočavamo —problem sa srcem. Za uspeh je neophodna poslušnost Bogu, a ako smo mi ponosni pobunjenici protiv njega, sami sebe smo odredili za neuspeh.

David, sa druge strane, u početku nije obećavao mnogo. Čak je Samuilo bio u iskušenju da se ne obazire na njega (16: 6-7). Ali Bog vidi srce i video je u Davidu čoveka po svom srcu (13:14). Davidova poniznost i integritet, zajedno sa njegovom odvažnošću prema Gospodu i posvećenost molitvama, je dobar primer za sve nas.



Sažetak Starog Zaveta



Prva Samuilova knjiga