Kakvo značenje ima to što se hramska zavesa rascepila na dva dela u trenutku Isusove smrti?




Pitanje: Kakvo značenje ima to što se hramska zavesa rascepila na dva dela u trenutku Isusove smrti?

Odgovor:
U vreme dok je Isus živeo na zemlji hram u Jerusalimu bio je centar verskog života Jevreja. U njemu se odvijalo bogosluženje i prinosile su se životinjske žrtve tačno po Mojsijevom zakonu. Jevrejima 9:1-9 govori o tome da je u hramu zavesa razdvajala svetinju nad svetinjama, Božije zemaljsko prebivalište, od ostatka hrama u kome su služili ljudi. Ovo je ukazivalo na to da je čovek zbog greha bio razdvojen od Boga (Isaija 59:1-2). Samo je prvosvešteniku bilo dozvoljeno da jedanput godišnje uđe iza zavese u Božije prisustvo (2. Moj. 30:10; Jevrejima 9:7) i da prinese žrtve za grehe celog Izrailja (3. Moj. 16).

Solomunov hram bio je visok 30 lakata (1. Carevima 6:2), ali je Irod, prema pisanju jevrejskog istoričara iz 1. veka Josifa, tu visinu povećao na 40 lakata. Danas nismo sigurni koliko tačno iznosi jedan lakat, ali možemo da pretpostavimo da je zavesa bila dugačka oko 18 metara. Josif takođe govori da je zavesa bila debela 10 centimetara i da dva konja zavezana sa svake njene strane nisu mogla da je pocepaju. Druga knjiga Mojsijeva kaže da je zavesa bila napravljena od porfire, crvca i skerleta i fine lanene tkanine.

Dužina i debljina zavese čini događaje koji su se odigrali u trenutku Isusove smrti još značajnijim. “A Isus opet povika glasno i izdahnu. I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole” (Matej 27:50-51a).

Šta zaključujemo iz ovoga? Kakav značaj ima rascepljena zavesa u današnje vreme? Pre svega, cepanje zavese u trenutku Isusove smrti dramatično simbolizuje da je njegova žrtva, prolivanje njegove krvi, bila dovoljna za oproštenje naših greha. To je značilo da je od tog trenutka svetinja nad svetinjama bila zasvagda otvorena za sve ljude, kako Jevreje tako i neznabošce.

Kad je Isus umro, zavesa se rascepila i Bog je zauvek napustio mesto koje su stvorile ljudske ruke (Dela 17:24). Bog je završio s tim hramom i njegovim sistemom bogosluženja. Hram i Jerusalim su 70. godine uništili Rimljani, baš kao što je Isus prorekao u Luki 13:35. Dokle god je postojao, hram je bio simbol trajanja Starog zaveta. Jevrejima 9:8-9 govori o vremenu koje prolazi i uspostavljanju novog zaveta (Jevrejima 8:13).

U nekom smislu, zavesa je simbolizovala samog Hrista koji je jedini put ka Ocu (Jovan 14:6). To se očituje u činjenici da je prvosveštenik morao da uđe u svetinju nad svetinjama kroz zavesu. Sada je Hristos naš prvosveštenik i mi, kao oni koji veruju u njegovo završeno delo, možemo da učestvujemo u njegovoj svešteničkoj službi koja je bolja od stare. Sad kroz njega možemo da uđemo u svetinju nad svetinjama. Jevrejima 10:19-20 kaže da vernici ulaze u svetinju "krvlju Isusa, koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo”. Ovde imamo sliku Isusovog tela koje je slomljeno za nas, baš kao što je i zavesa rascepljena zbog nas.

Zavesa koja je rascepljena od vrha do dna je istorijska činjenica. Duboko značenje ovog događaja objašnjava se u jednom veličanstvenom delu Poslanice Jevrejima. Hramske stvari bile su samo senka stvari koje dolaze i sve su u krajnjoj liniji upućivale na Isusa Hrista. On je bio zavesa koja je zaklanjala svetinju nad svetinjama, a njegovom smrću sveti su dobili slobodan pristup Bogu.

Hramska zavesa je bila stalan podsetnik da greh čini čovečanstvo nedostojnim Božijeg prisustva. To što se žrtva za greh prinosila jedanput godišnje, kao i bezbroj drugih žrtava koje su se prinosile svakog dana, samo pokazuje da životinjske žrtve nisu suštinski mogle da očiste i izbrišu greh. Isus Hristos je svojom smrću uklonio prepreku između Boga i čoveka zbog čega možemo da mu prilazimo slobodno i sa pouzdanjem.



Vrati se na Srpsku stranu



Kakvo značenje ima to što se hramska zavesa rascepila na dva dela u trenutku Isusove smrti?