Pitanje
Stari zavet nasuprot Novog – u čemu je razlika?
Odgovor
Stari zavet postavlja temelje za učenje i događaje u Novom. Biblija je progresivno otkrivenje. Ako propustiš prvu polovinu bilo koje dobre knjige i pokušaš da pročitaš ostatak, biće ti teško da razumeš ličnosti, zaplet i kraj. Na isti način Novi zavet se u potpunosti može razumeti samo ako se vidi kao ispunjenje događaja, ličnosti, zakona, žrtvenog sistema, zaveta i obećanja Starog zaveta.
Da imamo samo Novi zavet iz jevanđelja ne bismo znali zašto su Jevreji tražili Mesiju (Cara Spasitelja). Bez Starog zaveta ne bismo razumeli zašto je Mesija došao (pogledaj Isaiju 53) i ne bismo bili u stanju da prepoznamo Isusa iz Nazareta kao Mesiju kroz mnoga detaljna proroštva koja su data o njemu, na pr. o Njegovom mestu rođenja (Mihej 5:2); načinu na koji će umreti (Psalam 22, poslebno st. 1, 7-8, 14-18; Psalam 69:21), Njegovom vaskrsenju (Psalam 16:10), i mnogim drugim detaljima Njegove službe (Isaija 52:19, 9:2).
Bez Starog zaveta ne bismo razumeli jevrejske običaje koji su nastavljeni u Novom zavetu. Ne bismo razumeli kako su fariseji izopačili Božiji zakon kada su mu dodali svoju tradiciju. Ne bismo razuemli zašto je Isus bio tako ljut kada je rasčistio dvorište hrama. Ne bismo razumeli da možemo da koristimo istu mudrost koju je Hrist koristio u mnogim odgovorima svojim neprijateljima.
Novozavetna jevanđelja i Dela apostolska beleže mnoga ispunjenja proroštva koja su zabeležena stotinama godina ranije u Starom zavetu. U Isusovom rođenju, životu, čudima, smti i vaskrsenju koji su zabeleženi u jevanđeljima, nalazimo ispunjenje starozavetnih proroštava koja se odnose na Mesijin prvi dolazak. Ovi detalji potvrđuju Isusovu tvrdnju da je On obećani Hrist. Čak i proroštva u Novm zavetu (mnoga su u knjizi Otkrivenja) izgrađena su na ranijim proroštvima iz Starog zaveta. Ova novozavetna proroštva odnose se na događaje vezane za drugi Hristov dolazak. Otprilike dva od tri stiha u knjizi Otkrivenja zasnovana su na starozavetnim stihovima.
Takođe, pošto je otkrivenje u Pismu progresivno, Novi zavet nas upućuje na učenja koja su samo nagoveštena u Starom zavetu. Poslanica Jevrejima opisuje kako je Isus pravi Prvosveštenik i kako je Njegova jedna žrtva zamenila sve prethodne koje su bile samo njena slika. Stari zavet daje Zakon koji ima dva dela: zapovesti i blagoslove ili prokletstva koji dolaze u zavisnosti od poslušnosti ovim zapovestima. Novi zavet pojašnjava da je Bog dao ljudima te zapovesti da bi im pokazao njihovu potrebu za spasenjem, one nikada nisu bile namenjene za spasenje (Rimljanima 3:19).
Stari zavet opisuje žrtveni sistem koji je Bog dao Izraelcima da bi privremeno pokrio njihove grehe. Novi zavet je pojasnio da je ovaj sistem aludirao na Hristovu žrtvu, u kome je jedino spasenje ( (Dela 4:12; Jevrejima 10:4-10). Stari zavet je video kako je izgubljen raj, Novi pokazuje kako je ponovo zadobijen za čovečantvo kroz poslednjeg Adama (Hrista) i kako će jednog dana biti obnovljen. Stari zavet objavljuje da je čovek odvojen od Boga kroz greh (1. Mojsijeva, 3. poglavlje), a Novi zavet govori da čovek može da se vrati u odnos sa Bogom (Rimljanima, poglavlja 3–6). Stari zavet je predvideo Mesijin život. Jevanđelja prvenstveno beleže Isusov život, a poslanice tumače Njegov život i kako treba da odgovorimo na ono što je On učinio.
Bez Starog zaveta ne bismo razumeli Božija obećanja koja će Bog ispuniti za jevrejski narod, i zato ne bismo ispravno videli da je Velika nevolja period od sedam godina u kome će On delovati u Jevrejima kao narodu koji je odbacio Njegov prvi dolazak ali koji će ga primiti prilikom Njegovog drugog dolaska. Ne bismo razumeli kako će se buduća Hristova hiljudogodišnja vladavina uklopiti sa njegovim obećanjima Jevrejima, niti kako će se neznabošci u to uklopiti. Niti bismo videli kako kraj Biblije povezuje ono što je nagovešteno na početku Biblije, obnavljanjem raja u ovom svetu kakav je na početku i bio.
Da ponovimo, Stari zavet postavlja temelj za dolazak Mesije i priprema Izraelce za njegov dolazak prilikom koga će se žrtvovati za grehe celog sveta (1. Jovanova 2:2). Novi zavet govori o Isusovom životu i osvrće se na to šta je uradio i kako treba da reagujemo na Njegov dar i večni život i živimo živote u zahvalnosti za sve što je učinio za nas (Rimljanima 12). Oba zaveta otkrivaju istog svetog, milostivog i pravednog Boga koji mora da osudi greh ali koji želi da sebi vrati grešno čovečanstvo kroz oproštaj greha koji je jedini moguć putem Hristove otkupljujuće žrtve. U oba zaveta Bog nam otkriva Sebe i kako treba da mu dođemo kroz Isusa Hrista. U oba zaveta nalazimo sve što nam treba za večni život i pobožno življenje (2. Timoteju 3:15-17).
English
Stari zavet nasuprot Novog – u čemu je razlika?
