Šta je sinoptički problem?




Pitanje: Šta je sinoptički problem?

Odgovor:
Kada se uporede prva tri evanđelja – po Mateju, Marku i Luki – nesporno je da su ti tekstovi vrlo slični po sadržaju i načinu izražavanja. Zbog toga se ta tri evanđelja nazivaju sinoptičkim evanđeljima. Reč “sinoptički” izvorno znači “videti zajedno iz iste tačke gledišta”. Mnogo sličnosti između sinoptičkih evanđelja navelo je neke da se zapitaju da li su njihovi pisci imali isti izvor, još jedno pisano svedočanstvo o Hristovom rođenju, životu, službi, smrti i uskrsnuću iz koga su crpeli materijal za svoja evanđelja. Neki smatraju da su Matejevo, Markovo i Lukino evanđelje toliko slični da su njih trojica sigurno koristili evanđelja jedni drugih, ili neki drugi zajednički izvor. Taj navodni izvor nazvan je “Q” po nemačkoj reči quelle koja znači “izvor”.

Da li postoji bilo kakav dokaz za dokument “Q”? Ne postoji. Nikad nije otkriven neki njegov deo ili odlomak. Nijedan od ranih crkvenih otaca u svojim delima nikad nije pomenuo “izvor” evanđeljima.“Q“ je umotvorina liberalnih teologa koji osporavaju božansko nadahnuće Biblije. Oni veruju da Biblija nije ništa drugo do književno delo koje je podložno kritici kao i sva ostala književna dela. Ponavljam, nema nikakvih dokaza – biblijskih, teoloških ili istorijskih – da je postojao dokument “Q”.

Ako Matej, Marko i Luka nisu koristili dokument “Q”, zašto su njihova evanđelja toliko slična? Postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Moguće je da su ostali autori imali pristup prvom napisanom evanđelju, a to je po svemu sudeći bilo Markovo. Nema ničeg spornog u tome ako su Matej i/ili Luka eventualno preuzeli neke delove iz Markovog evanđelja. Verovatno je Luka imao uvid u Markovo i Matejevo evanđelje iz kojih je uzeo delove za pisanje svog evanđelja. Luka 1:1-4 kaže: “Pošto su mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, - onako kako nam predaše oni koji su od početka bili očevici i služitelji reči, - naumih i ja - pošto sam sve tačno ispitao od početka - da ti napišem po redu, ugledni Teofile, da uvidiš istinitost onoga o čemu si poučen.”

Na kraju krajeva, objašnjenje za sličnost sinoptičkih evanđelja je to da su sva inspirisana Svetim Duhom i da su ih napisali ljudi koji su bili svedoci ili su slušali o istim događajima. Evanđelje po Mateju je napisao apostol Matej, jedan od dvanaestorice koji su sledili Isusa i koji su dobili od njega službu. Evanđelje po Marku napisao je Jovan Marko, bliski saradnik apostola Petra, još jednog od dvanaestorice. Evanđelje po Luki napisao je Luka, bliski saradnik apostola Pavla. Zašto je onda neobično što njihovi izveštaji slični jedan drugom? Svako evanđelje je nadahnuto od Svetog Duha (2. Timoteju 3:16-17; 2. Petrova 1:20-21) pa zato i treba da očekujemo njihovu povezanost i jedinstvo.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je sinoptički problem?