Šta Biblija govori o spavanju duše?




Pitanje: Šta Biblija govori o spavanju duše?

Odgovor:
“Spavanje duše” je verovanje da posle smrti neke osobe njena duša spava do uskrsnuća i sudnjeg dana. Koncept spavanja duše nije biblijski. Kada Biblija govori o mrtvoj osobi koja spava(Luka 8:52; 1. Korinćanima 15:6), tu se ne radi o doslovnom spavanju. To je samo način da se opiše smrt zato što mrtvo telo deluje kao da je usnulo. Onog trenutka kad umremo, suočavamo se sa Božijim sudom (Jevrejima 9:27). Za vernike, izlazak iz tela znači odlazak kod Gospoda (2. Korinćanima 5:6-8; Filipljanima 1:23). Za nevernike, smrt znači večnu kaznu u paklu (Luka 16:22-23).

Do poslednjeg uskrsnuća duše idu ili u privremeno nebo – raj (Luka 23:43; 2. Korinćanima 12:4) ili u privremeni pakao – Had (Otkrivenje 1:18;20:13-14). Kao što možemo da vidimo u Luki 16:19-31, ni u raju ni u Hadu ljudi ne spavaju. S druge strane, moglo bi se reći da čovekovo telo spava dok mu je duša u raju ili u Hadu. U trenutku uskrsnuća to telo će biti probuđeno i transformisano u trajno telo koje će on imati za večnost, u nebu ili u paklu. Oni koji su završili u raju biće poslati u novo nebo i novu zemlju (Otkrivenje 21:1). Oni koji su bili u Hadu biće bačeni u ognjeno jezero (Otkrivenje 20:11-15). To su dva poslednja prebivališta svih ljudi na koja se stiže isključivo prema tome da li je neko poverovao u Isusa Hrista kao Spasitelja.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta Biblija govori o spavanju duše?