Šta je Biblija?




Pitanje: Šta je Biblija?

Odgovor:
Reč „Biblija“ potiče od latinske i grčke reči čije je značenjei „knjiga“, što je odgovrajuće ime za nju pošto je Biblija knjiga za sve ljude, za sva vremena. To je knjiga drugačija od svih ostalih, kategorija sama za sebe.

Biblija se sastoji od 66 knjiga. One uključuju knjige kao što su treća i peta mojsijeva Mojsijeva, istorijske knjige kao što su Jezdra i Dela apostolska, knjige poezije kao što su pslami i knjiga propovednika; knjige proroštva kao što su Isaija i Otkrivenje; biografije, kao jevanđelje po Mateju i Jovanu; i poslanice (formalna pisma) kao što su poslanice Titu i Jevrejima.

Autori
Otprilike 40 ljudi je pisalo Bibliju i to u periodu od 1500 godina. Autori su bili carevi, ribari, sveštenici, pripadnici vlasti, seljaci, pastiri i doktori. Iz sve ove raznolikosti izvire neverovatno jedinstvo, sa zajedničkim temama koje provejavaju kroz celu knjigu.

Jedinstvo Biblije postoji zbog činjenice da ona ima jednog autora, samog Boga. Biblija je „bogonadahnuta“ (2. Timoteju 3:16). Ljudi su pisali tačno ono što je Bog želeo da napišu i ishod je bio sveta Reč Božija (Psalam 12:6; 2.Petrova 1:21).

Podele
Biblija se deli na dva glavna dela: Stari i Novi zavet. Ukratko, Stari zavet je priča o narodu, a Novi, proča o Čoveku. Kroz narod Bog je doveo Čoveka —Isusa Hrista—na svet.

Stari zavet opisuje osnivanje i održanje naroda Izraela. Bog je obećao Izraelu da će biti blagoslov za ceo svet (1. Mojsijeva 12:2-3). Kada je Izrael bio ustanovljen kao narod, Bog je podigao porodicu u okviru naroda kroz koju će doći blagoslov: Davidovu porodicu (Psalam 89:3-4). Tada je od Davidove porodice bio je obećan Čovek koji će doneti obećani blagoslov (Isaija 11:1-10).

Novi zavet daje detalje o dolasku obećanog Čoveka. Njegovo ime je Isus, i On je ispunio starozavetna obećanja svojim savršenim životom, umro da postane Spasitelj i ustao iz mrtvih.

Centralna ličnost
Isus je centralna ličnost u Bibliji, cela knjiga u suštini govori o Njemu. Stari zavet predviđa Njegov dolazak i sprema pozornicu za njegov ulazak u svet. Novi zavet opisuje njegov dolazak i Njegovo delo donošenja spasenja u naš grešni svet.

Isus je više od istorijske ličnosti, On je više od čoveka. On je Bog u telu, njegov dolazak je bio najvažniji događaj i istoriji sveta. Sam Bog je postao čovek da bi nam dao jasnu, razumljivu sliku onoga ko je On. Kakav je Bog? On je kao Isus, Isus je Bog u ljudskom obliku. (Jovan 1:14, 14:9).

Kratak pregled
Bog je stvorio čoveka i stavio ga u savršeno okruženje. Međutim, čovek se pobunio protiv Boga i otpao od onog što je Bog nameravao da on bude. Bog je prokleo svet zbog greha ali odmah je pokrenuo plan da obnovi čovečantvo i svu tvorevinu u prvobitnu slavu.

Kao plan Božijeg otkupljenja Bog je pozvao Avrama iz Vavilona u Hanan (oko 2000 g. pre n.e.). Bog je obećao Avramu, njegovom sinu Isaku i unuku Jakovu (koji se zvao i Izrael) da će da blagoslovi svet preko njegovih potomaka. Izraelova porodica je emigrirala iz Hanana u Egipat gde su izrasli u narod.

Oko 1400. g. pre n.e., Bog je vodio Izraelove potomke iz Egipta pod direktnim Mojsijevim vođstvom i dao im je obećanu zemlju, Hanan. Kroz Mojsija Bog je Izraelu dao Zakon i načinio je zavet sa njima – ako ostanu verni Bogu i ne odu u idolopoklonstvo kao okolni narodi, oni će prosperirati. Ako ostave Boga i okrenu se idolima, Bog će ih uništiti kao narod.

Oko 400 g. kasnije, tokom vladavine Davida i njegovog sina Solomona, Izrael je postao veliki i moćan narod. Bog je obećao Solomonu da će njegov potomak vladati kao večni car.

Posle Solomonove vladavine izraelski narod se podelio. Deset plemena na severu su dobila naziv „Izrael“, i oni su postojali 200 godina pre nego što im je Bog sudio zbog idolopoklonstva. Sirija je osvojila Izrael oko 712. g. pre n.e. Dva plemena na jugu dobila su ime „Juda“ i trajali su malo duže, ali su na kraju i oni okrenuli leđa Bogu. Vavilon ih je okupirao oko 600. g. pre n.e.

Nekih 70 godina kasnije Bog je blagodatno doveo ostatak zarobljenika nazad u njihovu zemlju. Jerusalim, glavni grad, bio je obnovljen oko 444.g. pre n.e. i Izrael je ponovo uspostavio nacionalni identitet. Tako se završava Stari zavet.

Novi zavet počinje nekih 400 godina kasnije rođenjem Isusa Hrista u Vitlejemu. Isus je bio naslednik koji je bio obećan Avramu i Davidu, onaj koji će ispuniti Božiji plan za otkup čovečanstva i obnavljanje tvorevine. Isus je verno upotpunio svoje delo – umro je za grehe i ustao iz mrtvih. Hristova smrt je osnova novog zaveta sa svetom. Svi koji imaju veru u Isusa biće spaseni od greha i večno će živeti.

Posle vaskrsenja Isus je poslao svoje učenike da svuda šire novost o Njegovom životu i Njegovoj moći da spase. Putovali su preko Male Azije, Grčke i cele rimske imperije. Novi zavet se završava proroštvom o Isusovom povratku prilikom koga će suditi onima koji ne veruju i osloboditi tvorevinu od prokletstva.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je Biblija?