Pitanje
Šta je teorija praznine? Da li se išta dešavalo između 1. Mojsijeve 1:1 i 1:2?
Odgovor
U 1. Mojsijevoj 1:1-2 piše: “U početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.” Teorija praznine je stanovište da je Bog stvorio potpuno funkcionalnu Zemlju sa svim životinjama, uključujući dinosauruse i ostale za koje znamo samo preko fosilnih ostataka. Potom se desilo nešto što je sasvim uništilo Zemlju – neki spekulišu da se radi o padu sotone na Zemlju – tako da je ona postala bez obličja i pusta. Bog je posle počeo sve ispočetka, stvorivši ponovo Zemlju rajskog oblika, kako je kasnije zapisano u 1. Mojsijevoj.
Ima previše problema koji prate ovu teoriju da bi se svi mogli ukratko obraditi, ali jedan kaže da bi nam Bog sigurno rekao da se nešto tako važno desilo između dva stiha. On nas ne bi ostavio da spekulišemo o nečemu što ne znamo, a što je veoma bitno. Drugi problem je što u 1. Mojsijevoj 1:31 piše da je Bog proglasio svoju tvorevinu veoma dobrom, što sigurno ne bi rekao da je zlo već bilo prisutno zbog sotoninog pada u “praznini”. Pored toga, ako se fosili objašnjavaju prazninom od nekoliko miliona godina, to znači da su smrt, bolest i patnja bili prisutni mnogo pre Adamovog pada. Ali, Biblija nam govori da je Adamov greh doneo smrt, bolest i patnju celom živom svetu: “…posredstvom jednoga čoveka greh je ušao u svet, a grehom smrt” (Rimljanima 5:12).
Oni koji podržavaju teoriju praznine čine to da bi pomirili veru sa teorijama savremene nauke koja kaže da je Zemlja milijarde godina starija od približne starosti koja se može odrediti pomoću genealogija iz Biblije. Čak su i neki dobronamerni evanđeoski hrišćani prihvatili teoriju stare Zemlje, držeći da je mnogo toga iz 1. Mojsijeve alegorijski opis, dok ostatak Biblije tumače doslovno. Opasnost ovakvog pristupa leži u određivanju granice kada prestaje alegorija, a počinje realnost. Da li je Adam bio stvarna osoba i kako to možemo da znamo? Da li je on zaista preneo greh na ljudski rod, ili i to možemo da tumačimo kao alegoriju? A ako nije bilo pravog Adama koji nam je preneo svoj greh, onda nije bilo svrhe da Isus umre na krstu. Nedoslovni prvobitni greh poriče razlog Hristovog dolaska, koji je objašnjen u 1. Korinćanima 15:22: „Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.“ U tom slučaju, hrišćanstvo bi bilo samo obična podvala, a Biblija knjiga sa lepim pričama i bajkama. Zar ne vidimo kuda nas vodi takvo rasuđivanje?
Prva glava 1. Mojsijeve jednostavno ne može da se uklopi u mišljenje da se stvaranje dešavalo u dugim periodima, niti da su se ti periodi odvijali u praznini između 1. Moj 1:1 i 1. Moj. 1:2. Šta se dešavalo između ta dva stiha? Apsolutno ništa! U prvom stihu piše da je Bog stvorio nebo i zemlju. U drugom čitamo da je Zemlja po stvaranju bila bez obličja, pusta i tamna. Nije bila dovršena i tek je trebalo da bude naseljena živim stvorenjima. Ostatak prve glave govori nam kako je Bog dovršio bezobličnu, praznu i mračnu zemlju i ispunio je životom, lepotom i dobrotom. Biblija je istinita, doslovna i savršena (Psalam 19:7-9). Nauka nikad nije pobila nijednu činjenicu iz Biblije, niti će ikada. Biblija je krajnja istina i samim tim standard po kome treba procenjivati naučne teorije, a ne obrnuto.
English
Šta je teorija praznine? Da li se išta dešavalo između 1. Mojsijeve 1:1 i 1:2?
