Koje su različite teorije o iskupljenju?




Pitanje: Koje su različite teorije o iskupljenju?

Odgovor:
Tokom crkvene istorije, nekoliko različitih shvatanja o pokajanju, neki istiniti neki neistiniti su postavljeni unapred od strane različitih individua ili naimenovanja. Jedan od razloga za različita shvatanja je upravo to što i Stari i Novi Zavet otkrivaju mnoštvo istina o Isusovom pokajanju, čineći ga teško ako ne i nemoguće, da bi se našla makar bar jedna ''teorija'' koja potpuno skraćuje ili pojašnjava bogatstvo pokajanja. Ono što mi otkrivamo dok učimo Sveto pismo je bogata i mnogostrana slika o pokajanju kao što Biblija postavlja unapred mnoštvo korelacija istine koje se odnose na spasenje koje je Hrist ispunio. Još jedan faktor koji doprinosi ka mnogim različitim teorijama o iskupljenju je to da većina stvari koje mi možemo naučiti o pokajanju treba biti shvaćena pomoću iskustva i perspektive Božijim ljudima prema Starom Zavetu žrtvenog sistema.

Pokajanje Hristovo, njegov cilj i šta je ostvario, je toliko bogat subjekat da su knjige i knjige napisani o tome. Ovaj članak će jednostavno pružiti kratak pregled, prema velikom broju teorija koje su predstavljene u jednom ili drugom periodu. Gledajući na različita shvatanja o pokajanju, mi moramo da upamtimo da ni jedno shvatanje ne poznaje grešnost ljudi ili prirodu zamenjivanja pokajanja je nepotpun u najboljem slučaju i jeretički i najgorem slučaju.

Otkup Sotoni : ovaj pogled vidi iskupljenje Hristovo kao otkup koji će biti plaćen Sotoni kako bi se kupila ljudska sloboda i osloboditi ga od zarobljeništvo Sotone. Zasniva se na verovanju da je ljudsko duhovno stanje povezano sa Sotonom i da je značenje Hristove smrti bilo to da Bog obezbedi pobedu nad Sotonom. Ova teorija je bila mala i pitanje je da li je imala više od nekoliko sledbenika za vreme crkovne istorije svetog pisma. Ne biblijski je da se pokazuje Sotona pre samog Boga kao neko ko traži da se plati za grehe. Na ovaj način u potpunosti se ignoriše potreba za Božijom pravdom, kao što je prikazana u Svetom pismu. Takođe se pridaje veći značaj Sotoni nego što bi to trebao biti slučaj i predstavlja ga sa više moći nego što on stvarno ima. Ne postoji podrška Svetog pisma o ideji da su grešnici obavezni prema Sotoni , međutim u pisanju Svetog pisma vidimo da je Bog taj koji traži da se plati za napravljene grehe.

Teorija rekapitulacije: Ova teorija tvrdi da pokajanje Hristovo ima suprotan pravac kretanja čovečanstva od neposlušnosti prema poslušnosti. Veruje se da je život Hrista rekapituliran u svim fazama ljudskog života i da ide toliko mnogo u suprotnom pravcu neposlušnosti koja je bila otpočeta od strane Adama. Ova teorija ne može biti podržana od strane Svetog pisma.

Dramatična teorija: Ovaj način razmatranja iskupljenje Hristovo kao način osiguravanja pobede u božanstvenom konfliktu između dobrog i zla i tako iskupiti ljudsko oslobođenje i njegove povezanost sa Sotonom. Smisao Hristove smrti je bilo da se obezbedi Božija pobeda nad Sotonom i da se osigura način da se svet iskupi od svoje povezanosti sa zlim silama.

Mistična teorija: Mistična teorija vidi Hristovo pokajanje kao trijumf preko njegove grešne prirode pomoću moći Svetoga Duha. Oni koji su zaštitnici ove teorije veruju da poznavanje ovoga će na zagonetan način uticati na ljude i probuditi njihovu'' ''savest o Bogu''. Oni takođe veruju da duhovno stanje ljudi nije rezultat greha već jednostavno nedostatak ''savesti o Bogu''. Naravno ove je ne biblijski. Da bi verovali u ovo, neko mora da veruje da je sam Bog grešne prirode, grešnik u svakom pogledu njegove prirode (Jevreji 4:15).

Teorija moralne moći: ova teorija veruje da pokajanje Hristovo je dokazivanje Božije ljubavi koja podstiče ljudsko srce da bude nežno i da se pokaje. Zaštitnici ove teorije veruju da je čovek duhovno bolestan i da traži pomoć i da se čovek menja kako bi prihvatio opraštanje Božije kada sazna Božiju ljubav prema ljudima. Oni veruju da je cilj i značenje Hristove smrti bilo kako da bi se prikazala Božija ljubav prema ljudima. Istina je da je Hristovo iskupljenje osnovni primer Božije ljubavi, ovo gledište je ne Biblijsko iz razloga što demantuje istinsko duhovno stanje čoveka- mrtav u prekršaju i grehovima. (Efescima 2:1)- i poriče da je Bog tražio iskupljenje za svoj greh. Ovaj pogled o Hristovom iskupljenju ostavlja čovečanstvo bez istinitog žrtvovanja ili iskupljenja za svoj greh.

Teorija Primera: ovaj pogled vidi iskupljenje Hristovo kao jednostavno pružanje primera vere i pokornosti kako bi se inspirisao čovek da bude poslušan Bogu. Zaštitnici ove teorije veruju da je čovek duhovno živ i da su Hristov život i iskupljenje bili jednostavno primer za istinitu veru i pokornost i trebaju nam služiti kao inspiracija da bi ljudi živeli jednostavan život vere i poslušnosti. Ova teorija i teorija moralne moći su dosta slične, zato što obe teorije odriču da pravda Božija zahteva iskupljenje grehova i da je smrt Hristova na krstu bilo iskupljenje. Najvažnija razlika između teorije moralne moći i teorije primera je da nas teorija moralne moći uči da nas Hristova smrt uči koliko Bog nas voli dok teorija primera kaže da nas Hristova smrt uči kako da živimo. Svakako je istina da je Hrist primer za nas da ga pratimo, čak i u njegovoj smrti, međutim teorija primera ne uspeva da pozna istinito duhovno stanje čoveka i da Božija pravda traži iskupljenje za grehove za koje čovek ne može platiti, ne može se iskupiti.

Komercijalna teorija: komercijalna teorija vidi iskupljenje Isusovo kao prinošenje neograničene časti Bogu. Rezultat toga je nagrada koju je Bog dao Hristu koja mu nije bila potrebna , i zato je Hrist to priznanje predao čoveku. Zaštitnici ove teorije veruju da je se duhovno stanje čoveka odnosi na nepoštovanje Boga i Hristove smrti koja je donela neograničene časti Bogu, može se primenjivati na grešnicima za njihovo spasenje. Ova teorija kao mnoge druge poriče istinito stanje duha kod nepreobraženih grešnika i njihove potrebe za potpunost nove prirode, koja je jedino postoji u Hristu (druga poslanica Korinćanima 5:17).

Upravna teorija: ovo gledište vidi iskupljenje Hristovo kao predstavljanje Božijeg višeg gledišta i Njegovi zakoni i Njegov stav o grehovima. Preko Hristove smrti Bog nalazi razlog da oprosti grehove onima koji su se pokajali i prihvatili zamenu Hristove smrti. Oni koji su zaštitnici ove teorije veruju da je duhovno stanje čoveka upravo to koje je prekršio Božije moralne zakone i da je značenje Hristove smrti zamena za kaznu grehova. Zato što je Hrist platio kaznu za svoj greh, moguće je da Bog zakonito oprosti onima koji su primili Hrista kao njihovu zamenu. Nedostatak ovog gledišta je da ne uspeva da nas nauči da je Hrist platio cenu svih grehova ljudi , a umesto Njegove patnje i mučeništva jednostavno je prikazano čovečanstvu da su Božiji zakoni bili porušeni i da je bila određena neka vrsta kazne.

Teorija zamene kazne: ova teorija vidi iskupljenje Hristovo kao zastupnički , zamensko žrtvovanje koje ispunjava potrebe Božije pravde o grehovima. Sa Njegovom požrtvovanošću, Hrist je platio kaznu za ljudske grehe, tako što je doneo oprost, podmetnuo moral i ponovo je učvrstio vezu između čoveka i Boga. Oni koji su zaštitnici ove teorije veruju da svako gledište čoveka- njegov um, njegova volja, njegove emocije- su izopačene od grehova i da je čovek sasvim iskvaren i duhovno mrtav. Ovaj pogled veruje da je smrt Hristova iskupila grehe i da pomoću vere možemo primiti Hristovu zamenu kao iskupljenje grehova. Ovaj pogled iskupljenja svrstava se u naj preciznijim pogledima sa Svetim pismom što se tiče pogleda o grehovima, ljudskoj prirodi, kao i rezultat Hristove smrti na krstu.



Vrati se na Srpsku stranu



'Koje su različite teorije o iskupljenju?