Pitanje
Šta Biblija kaže da li hrišćanin treba da se zadužuje? Da li hrišćanin treba da uzima pozajmice ili pozajmljuje novac?
Odgovor
Pavlovo naređenje nama u Rimljanima 13:8 da ne dugujemo ništa osim ljubavi je veliki podsjetnik da Bog ne voli ni jednu vrstu duga koji se ne vrati blagovremeno ( pogledajte takođe Psalam 37:21). U isto vrijeme, Biblija nam ne govori eksplicitno da su zabranjene sve vrste zaduživanja. Biblija upozorava na dug, i hvali vrlinu kada se ne ulazi u dug ali ne zabranjuje dugovanje. Biblija ima oštre riječi osude za one koji daju pozajmice a koriste one koji su zarobljeni svojim dugom prema njima, ali ne osuđuje dužnika.
Neki ljudi dovode u pitanje da li uzimati bilo kakvu kamatu na zajmove, ali nekoliko puta u Bibliji vidimo da se očekuje da se uz pozajmljeni novac da fer kamata (Priče Solomunove 28:8; Matej 25:27). U drevnom Izraelu stvarno je zakonom bilo zabranjeno da se uzima kamata na jednu vrstu zajmova – onih koji se daju siromašnima (Treća knjiga Mojsijeva 25:35-38). Ovaj zakon je imao mnogo društvenih, finansijskih i duhovnih primjena, ali dvije su posebno vrijedne pomena. Prvo, ovaj zakon je stvarno pomogao siromašnima tako što nije pogoršao njihovu situaciju. Bilo je dovoljno loše to što su zapali u siromaštvo i moglo je biti ponižavajuće da traže pomoć. Ali da je, pored toga što otplaćuje dug, siromašna osoba morala da plaća strašne kamate, obaveza bi nanijela više štete nego koristi.
Drugo, zakon je poučavao važnu duhovnu lekciju. Za zajmodavca bi bilo djelo milosti da ne traži kamatu na zajam. On bi gubio pravo da koristi taj novac dok je pozajmljen. Ipak to bi bio opipljiv način da pokaže zahvalnost Bogu za njegovu milost u tome što nije naplatio svojim ljudima „kamatu“ za blagodat koju im je pružio. Isto kao što je Bog milostivo izveo Izraelce iz Egipta kad su bili ništa osim siromašnih robova i dao im sopstvenu zemlju (Treća knjiga Mojsijeva 25:38), tako je i očekivao od njih da pokažu sličnu vrstu ljubaznosti prema sopstvenim siromašnim građanima.
Hrišćani su u situaciji u kojoj postoji paralela sa ovom. Život, smrt i vaskrsenje Isusovo su platili naš dug Bogu. Sada, kada nam se pruži prilika možemo pomoći drugima u potrebi, posebno vjernicima sa pozajmicama koje ne uvećavaju njihove nevolje. Isus je čak ispričao priču o dva zajmodavca i njihovom stavu o oproštenju (Matej 18:23-35).
Biblija niti direktno zabranjuje niti podržava pozajmljivanje novca. Mudrost Biblije nas uči da obično nije dobra ideja da ulazimo u dug. Dug nas u suštini čini robom onoga koji daje zajam. U isto vrijeme, u nekim situacijama zadužiti se je „neophodno zlo“. Sve dok se novcem upravlja mudro i otplate duga pdonošljive, hrišćanin može ponijeti teret finansijskog duga ukoliko je to absolutno neophodno.
English
Šta Biblija kaže da li hrišćanin treba da se zadužuje? Da li hrišćanin treba da uzima pozajmice ili pozajmljuje novac?