Pitanje
Šta Biblija govori o gnevu?
Odgovor
Kontrola gneva je važna tema. Hrišćanski savetnici kažu da 50 procenata ljudi koji dolaze na savetovanje imaju problema sa gnevom. On može da zaustavi komunikaciju i razori odnose, a mnogima uništava radost i zdravlje. Nažalost, ljudi naginju ka tome da opravdavaju svoj gnev umesto da prihvate odgovornost. Svi mi se do nekog nivoa borimo sa gnevom. Srećna okolnost je to što Božija reč daje principe kako da se suočimo sa gnevom na Božiji način i kako da pobedimo gnev koji je grešan.
Gnev ne mora uvek da bude greh. Postoji vrsta gneva koju Biblija odobrava, a naziva se “pravedni gnev”. Bog ume da se razgnevi (Psalam 7:11; Marko 3:5), pa je i vernicima naređeno da se gneve (Efescima 4:26). U grčkom jeziku koriste se dve reči za „gnev“. Prva znači „strast, energija“, a druga „uznemiren, ključajući“. Biblijski gledano, gnev je energija koju nam Bog daje da bismo rešili probleme. Primere gneva u Bibliji nalazimo kada se apostol Pavle suprotstavio apostolu Petru zbog pružanja lošeg primera (Galatima 2:11-14), kada se David razbesneo pošto je od proroka Natana čuo priču o nepravdi (2. Samuilova 12) i Isusov gnev zbog skrnavljenja Božijeg hrama u Jerusalimu (Jovan 2:13-18). Primećujemo da se nijednom nije radilo o gnevu iz samoodbrane, već zbog odbrane drugih ljudi ili principa.
Gnev se pretvara u greh kada je pokrenut sebičnošću (Jakov 1:20), kada se izvrće Božija namera (1. Korinćanima 10:31) ili kada mu dozvolimo da se produžava (Efescima 4:26-27). Umesto da energiju pokrenutu gnevom usmerimo na napadanje problema, mi napadamo osobu. Efescima 4:15-19 kaže da govorimo istinu u ljubavi i rečima izgrađujemo druge, i da ne dozvolimo da ružne i destruktivne reči izlaze iz naših usta. Nažalost, otrovne reči su karakteristične za palog čoveka (Rimljanima 3:13-14). Gnev postaje greh kada dozvolimo da proključa i nanese mnogo boli (Priče Solomunove 29:11) i ostavi iza sebe pustoš posle koje često više nema popravke. Greh je i kada gnevna osoba odbija da se pomiri, nastavlja da gunđa ili kada drži sve u sebi (Efescima 4:26-27). To može da izazove depresiju i iziritiranost malim stvarima koje obično nisu povezane s pravim problemom.
Možemo da se suočimo sa gnevom na biblijski način ako priznamo da smo bili sebični i da ga nismo dobro kanalisali (Priče 28:13; 1. Jovanova 1:9). To treba da priznamo Bogu i onima koje smo povredili. Ne smemo da umanjujemo greh pronalaženjem opravdanja ili prebacivanjem krivice na druge.
Možemo da se suočimo s gnevom i tako što ćemo u iskušenjima gledati na Boga. Ovo je naročito važno kada se neko ogreši o nas. Jakov 1:2-4, Rimljanima 8:28-29 i 1. Mojsijeva 50:20 ukazuju na činjenicu da je Bog suveren i da drži pod kontrolom svaku situaciju i svaku osobu koja nam se nađe na putu. Ništa se ne dešava a da on to ne dozvoli. Kao što ovi stihovi govore, Bog je dobar (Psalam 145:8,9,17) i sve što nam se dešava on izvodi na naše dobro i dobro drugih. Razmišljanje o ovoj istini dok nam iz glave ne siđe u srce promeniće način kako reagujemo na one koji nas povređuju.
Možemo da kontrolišemo bes na biblijski način tako što ćemo ostaviti mesta Božijem gnevu. Ovo je naročito važno u slučajevima nepravde, kada zli ljudi zlostavljaju nedužne. Rimljanima 12:19 i 1. Mojsijeva 50:19 govore nam da se ne igramo Boga. On je pravedan i možemo da verujemo da će on, koji sve zna i sve vidi, postupiti pravedno (1. Mojsijeva 18:25).
Možemo da kontrolišemo bes tako što ćemo zlo vraćati dobrim (1. Mojsijeva 50:21; Rimljanima 12:21). To je ključ po kome se bes pretvara u ljubav. Kao što dela proizilaze iz onoga što osećamo, tako i osećanja mogu da se promene zbog naših dela (Matej 5:43-48). Drugim rečima, osećanja prema drugoj osobi mogu da se promene ako promenimo način ophođenja prema njoj.
Možemo da kontrolišemo bes tako što ćemo problem rešavati komunikacijom. U Efescima 4:15, 25-32 nalazimo četiri osnovna pravila komunikacije:
1) Budi iskren i govori (Efescima 4:15,25). Ljudi ne mogu da nam čitaju misli. Moramo da govorimo istinu u ljubavi.
2) Ostani u toku (Efescima 4:26-27). Ne smemo dozvoliti da se to što nam smeta nakuplja sve dok ne izgubimo kontrolu. Veoma je važno razgovarati o tome pre nego što bes proključa.
3) Napadni problem, a ne osobu (Efescima 4:29,31). Pri tome moramo da pazimo da nikad ne podižemo ton (Priče 15:1).
4) Deluj, ne reaguj (Efescima 4:31-32). Zbog pale prirode naš prvi impuls je uglavnom pogrešan (s. 31). Vreme dok brojimo do deset treba iskoristiti da se saberemo i odreagujemo kako treba (s. 32), kao i da podsetimo sebe da gnev treba iskoristiti za rešavanje problema, a ne za stvaranje još većih.
I na kraju, moramo da rešavamo svoj deo problema (Dela 12:18). Ne možemo da kontrolišemo tuđa dela i reakcije, ali možemo da promenimo sebe. Ukroćivanje temperamenta ne dešava se preko noći. Ali pomoću molitve, proučavanja Biblije i oslanjanja na Svetog Duha gnev koji nije po volji Bogu može da se pobedi. I kao što se bes kroz naviku utvrđuje i postaje deo života, tako i ispravna reakcija prelazi u naviku ako se dovoljno dugo vežba.
English
Šta Biblija govori o gnevu?
