Pitanje
Šta Biblija kaže o tome da roditelji ostave nasledstvo svojoj deci?
Odgovor
Nasleđe je bilo dar časti i podrške koji je patrijarh davao svojim sinovima (a ponekad i kćerima). Bilo je namenjeno obezbeđivanju statusa porodice. Većina slučajeva u kojima se pominje nasleđe u prvoj polovini Starog zaveta se odnosi na to da je Bog Izraelcima dao Obećanu zemlju — Nebeski Otac je obezbedio svoje sinove i kćeri. Pošto je Bog dao zemlju pojedinim porodicama, ljudima nije bilo dozvoljeno da prodaju svoju zemlju nepovratno. Ako je trebalo da je prodaju, morali su da je povrate tokom jubilarne godine (3. Mojsijeva 25:23-38). Biblija je izložila posebne smernice za nasleđivanje porodične imovine: najstariji sin je trebalo da nasledi dupli deo (5. Mojsijeva 21:15-17); ako nije bilo sinova, kćerima je bilo dozvoljeno da naslede zemlju svog oca (4. Mojsijeva 27:8); u nedostatku direktnih naslednika, povlašćeni sluga ili udaljeniji rođak mogao bi da nasledi zemlju ( 1. Mojsijeva 15:2; 4. Mojsijeva 27:9-11 ). Ni u kom slučaju, zemlja nije mogla preći na drugo pleme. Smisao nasleđivanja zemlje u okviru porodice je bila u tome da se obezbedi da šira porodica ima sredstva za izdržavanje i preživljavanje. Nasleđe se podrazumevalo, a samo Priče Solomonove 13:22 govore o tome kao o posebnoj vrlini.
Novi zavet ne govori o fizičkom nasleđu, već o duhovnom nasleđu. U stvari, u Luki 12:13-21, Isus umanjuje važnost zemaljskog nasleđa, objašnjavajući da ono može dovesti do pohlepe i opsednutosti bogatstvom. Mnogo je bolje čuvati blago na nebu. Naše nasleđe, kao i Izraelsko, dolazi od Boga (Dela 20:32; Efescima 1:11, 14, 18). I poput Avrama (Jevrejima 11:8, 13), mi nećemo primiti svoje nasleđe u ovom životu (1. Petrova 1:4). Kakvo je ovo nasleđe? Psalam 37:11 i Matej 5:5 kažu da je to cela zemlja. Jakovljeva 2:5 kaže da je to kraljevstvo Božije, a Jevrejima 11:16 to naziva nebeskom zemljom. Prva Korinćanima 2:9 kaže da je tako divno, da ono što „oko nije videlo i uho nije čulo, i u ljudsko srce nije doprlo, to je Bog pripremio za one koji ga ljube“. A Otkrivenje 21 opisuje novo nebo i novu zemlju gde će Bog prebivati među svojim narodom, gde će izbrisati suze, i gde neće biti tuge, boli i smrti.
Kao vernici, nismo vezani za starozavetni zakon. Umesto toga, treba da sledimo dve najveće zapovesti — da volimo Boga i da volimo druge (Matej 22:34-40). Stari zavet nudi praktične primere kako ispuniti najveće zapovesti. Što se tiče nasleđa, tu imamo primer roditelja koji žele da se pobrinu za svoju porodicu, nakon njihove smrti. U moderno vreme, to ne znači nužno zemlju, pa čak ni materijalnu imovinu. To može uključivati davanje dobrog karaktera, da se deci obezbedi obrazovanje ili profesiji. Ali, kada većina ljudi misli o nasledstvu koje roditelji ostavljaju svojoj deci, tu se podrazumeva materijalna imovina. Biblija definitivno podržava ideju da roditelji ostave materijalnu imovinu/bogatstvo/nasleđe, svojoj deci. Istovremeno, roditelji ne bi trebalo da se osećaju obaveznim da štede u svemu da bi ostavili nasledstvo svojoj deci, a da pri tom zanemare sebe u tom procesu. To nikada ne bi trebalo da bude pitanje moranja ili obaveze. Umesto toga, to bi trebalo da bude čin ljubavi, poslednji način da se izrazi ljubav i zahvalnost prema svojoj deci. Međutim, najvažnija odgovornost roditelja je da se postaraju da im deca budu svesna nasleđa koje će dobiti, ako slede Hrista. Roditelji treba da poučavaju svoju decu o Božjim očekivanjima (5. Mojsijeva 6:6-7; Efescima 6:4) i da vode svoju decu Hristu (Marko 10:14). Na ovaj način roditelji mogu da obezbede svoju decu na najbolji mogući način.
English
Šta Biblija kaže o tome da roditelji ostave nasledstvo svojoj deci?
