Pitanje
Zašto je bitno da verujemo u nepogrešivost Biblije?
Odgovor
Živimo u vremenu koje sleže ramenima kada vidi grešku. Umesto da se pitamo, kao Pilat, „Šta je istina“, postmodernistički čovek kaže: „Ništa nije istina“ ili možda: „Istina postoji ali ne možemo da je saznamo“. Navikli smo se da nas lažu i mnogima je sasvim prihvatljiva lažna ideja da i Biblija sadrži greške.
Doktrina o nepogrešivosti Biblije je izuzetno bitna jer je istina baš važna. Ova tema se tiče Božijeg karaktera i od osnovne je važnosti za razumevanje svega što Biblija poučava. Evo nekih razloga zašto bi apsolutno trebalo da verujemo u nepogrešivost Biblije:
1. Biblija sama za sebe tvrdi da je savršena. „Reči su Gospodnje reči čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno.“ (Psalam 12:6). „Zakon je Gospodnji savršen.” (Psalam 19:7). „Sve su reči Božije čiste” (Priče Solomunove 30:5). Ove tvrdnje o čistoti i savršenstvu su apsolutne tvrdnje. Zapazi da ne stoji da je Božija Reč „uglavnom“ čista ili „gotovo“ savršena. Biblija tvrdi da je potpuno savršena, ne ostavljajući prostora za teorije o „delimičnom“ savršenstvu.
2. Biblija važi ili ne važi kao celina. Kada bi se otkrilo da poznate novine sadrže greške to bi bilo brzo otkriveno. Ne bi bilo razlike ni kada bismo rekli: „Sve greške su samo na trećoj strani“. Da bi novine bile pouzdan izvor informacija po pitanju bilo čega moraju da to budu u vezi sa svim ostalim. Isto tako, ako je Biblija netačna kad govori o geologiji, zašto bismo joj verovali kad govori o teologiji? Ona je ili u potpunosti pouzdan dokument ili uopšte nije.
3. Biblija je slika svog Autora. Sve knjige su takve. Bibliju je napisao sam Bog dok je delovao u ljudskim autorima u procesu nazvanom „ nadahnuće“. „Svo Pismo je bogonadahnuto“ (2. Timoteju 3:16). Pogledaj takođe 2. Petrovu 1:21 and Jeremiju 1:2.
Verujemo da je Bog koji je stvorio svet u stanju da napiše knjigu. I Bog koji je savršen je u stanju da napiše savršenu knjigu. Pitanje nije samo da li ima grešaka u Bibliji, već i da li Bog može da načini grešku. Ako Biblija sadrži činjenične greške onda Bog nije svemoguć i u stanju je da i sam načini grešku. Ako Biblija sadrži pogrešne informacije tada Bog nije istnit već je lažov. Ako Biblija sadrži kontradiktornosti, tada je i Bog autor konfuzije. Drugim rečima, ako Biblijska nepogrešivost nije istinita onda Bog nije Bog.
4. Biblija sudi nama, a ne obratno. Jer Božija Reč „sudi mislima i smeranjima srca” (Jevrejima 4:12). Zapazi odnos između „srca“ i „Reči“. Reč istražuje srce. Ako odbacimo neki deo Reči morali bismo da obrnemo tu istinu i mi postanemo oni koji istražuju Reč, tako da bi ona morala da se pokori „superiornom uvidu“. Ipak, Bog kaže: „Ta ko si ti, čoveče, da se prepireš s Bogom?“ (Rimljanima 9:20).
5. Biblijska poruka mora da se prihvati u celini. Biblija nije mešavina doktrina koje po sopstvenom nahođenju možemo da odaberemo. Mnogi ljudi vole stihove koji govore da ih Bog voli ali odbacuju one koji govore da će Bog suditi grešnicima. Međutim, ne možemo da biramo šta nam se sviđa u Bibliji i da ostatak odbacimo. Ako Biblija, na primer, greši u vezi sa paklom, kako onda možemo da budemo sigurni da je u pravu što se tiče raja, ili bilo čega drugog? Ako je priča o Joni mit, onda je možda i ona o Isusu. Naprotiv, Bog je rekao što što je rekao, i Biblija predstavlja Božiju sliku u celosti. „Doveka je, Gospode, reč Tvoja utvrđena na nebesima” (Psalam 119:89).
6. Biblija je naše merilo vere i prakse. Ako ona nije pouzdana, na čemu onda da baziramo svoja ubeđenja? Isus traži da mu verujemo i to uključuje pouzdanje u ono što On govori u Svojoj Reči. Jovan 6:67-69 je predivan odeljak. Isus je upravo video kako ga napuštaju mnogi koji su tvrdili da ga slede. Tada se okrenuo dvanaestorici apostola i upitao ih: „Da nećete i vi da idete? Odgovori mu Simon Petar: Gospode, kome da idemo? Ti imaš reči večnoga života”. Neka i mi imamo isto pouzdanje u Gospoda i Njegove reči života.
Ništa od ovoga ovde rečenog ne treba shvatiti kao odbacivanje pravog proučavanja Biblije. Verovanje u neprogrešivost Biblije ne znači da treba da prestanemo da koristimo razum i da slepo prihvatamo ono što Biblija kaže. Dobili smo zapovest da proučavamo Reč (2. Timoteju 2:15), i pohvaljeni su oni koji je istražuju (Dela 17:11). Uz to, priznajemo da postoje teški odeljci za razumevanje, kao i iskrena neslaganja oko tumačenja. Naš cilj je da sa poštovanjem i molitvom priđemo Bibliji, i kada nađemo nešto što ne razumemo da se više molimo, više proučavamo i ako nam je odgovor i dalje nejasan, ponizno prihvatimo svoja ograničenja u odnosu na savršenu Božiju Reč.
English
Zašto je bitno da verujemo u nepogrešivost Biblije?
