Pitanje
Zašto je Bog bio toliko prisutan u Bibliji, a danas izgleda tako skriven?
Odgovor
Biblija beleži kako se Bog pojavljuje ljudima, izvodi neverovatnia i neporeciva čuda, jasno govori, kao i mnoge druge stvari kojima nismo često svedoci danas. Zašto je to tako? Zašto je Bog bio toliko voljan da se otkrije i dokaže u biblijskim vremenima, ali se čini „skrivenim" i tihim danas?
Jedan razlog što se Bog čini skrivenim danas je jednostavna činjenica voljnog i nepokajanog greha. „Zavapiće oni Gospodu, ali on im neće odgovoriti! Sakriće On u to vreme lice svoje od njih, jer su oni zla dela činili" (Mihej 3:4; Ponovljeni zakon 31:18; 32:20). Takođe, bez vere mu je nemoguće ugoditi (Jevrejima 11:6). Ponekad ljudima nedostaje dokaz o Bogu, zbog njihovog odbijanja da veruju (vidi Marko 6:1-6) – teško je videte kada odbijaš da otvoriš oči.
Daleko od toga da je skriven, Bog je završio plan progresivnog objavljivanja čovečanstvu. Tokom Njegovog dugovekovnog procesa komunikacije, Bog je, ponekad, koristio čuda i direktno se obraćao narodu da bi otkrio svoj karakter, uputstva i planove. U pauzama Njegovog obraćanja, vladala je tišina. Njegova sila nije bila očigledna,a nova otkrivenja nisu dolazila (vidi 1. Samuilovu 3:1).
Božije prvo čudo – stvaranje – nikada nije bilo sakriveno ni na koji način. Stvorenje je bilo i dalje jeste prvi dokaz Božijeg postojanja i način na koji On otkriva mnoge od svojih osobina. Iz onog što je stvoreno, čovek može da vidi da je Bog moćan, suveren i večan (Rimljanima 1:20). Stvorenje je bilo Njegova prva objava čovečanstvu. „Nebesa slavu Božiju objavljuju, dela ruku Njegovih nebeski prostor glasi" (Psalam 19:1). Posle stvaranja, Bog je govorio narodu da bi se i dalje objavio i obavestio čoveka o Njegovim putevima. Prvo je govorio Adamu i Evi, dajući im zapovesti koje treba da slede, a kada su bili neposlušni, proglasio je prokletstvo. Takođe je rekao njemu i celom čovečanstvu da će im poslati Spasitelja da ih otkupi od greha.
Pošto je Enoh bio uznet na nebo, činilo se da je Bog opet bio „skriven". Ali, kasnije, Bog je govorio Noju da bi spasio Njega i Njegovu porodicu, pa Mojsiju, predajući mu zakon da bi ga Njegov narod sledio. Bog je činio čuda da bi dao autentičnost Mojsiju kao svom proroku (Izlazak 4:8) i da bi izbavio Izraelce iz Egipta. Bog je ponovo činio čuda u vreme Isusa Navina da bi učvrstiio Izrael u obećanoj zemlji, pa opet u vreme Ilije i Jeliseja da bi im dao autentičnost kao prorocima i da bi se borio protiv idolopoklonstva. Između tih trenutaka božanske intervencije, generacije su prošle, a da nisu videle čudo niti čule Božiji glas. Mnogi su se verovatno pitali: „Zašto je Bog skriven danas? Zašto se ne ukaže?″
Kada je Isus došao na zemlju, posle 400 „tihih" godina, On je činio čuda da dokaže da je On zaista Božiji Sin i da bi podstakao da ljudi veruju u Njega (Matej 9:6; Jovan 10:38). Posle Njegovog čudesnog vaskrsenja, osposobio je apostole da nastave da izvode čuda da bi dokazao da ih je On zaista poslao, tako da bi ljudi verovali u Isusa i poslušali Novi zavet koji su apostoli pisali.
Postoji nekoliko razloga, zašto posle vremena apostola, Bog više ne govori tako čujno, niti se objavljuje. Kao što je prethodno rečeno, Bog je već progovorio. Njegove reči su verno zapisane i bile su čudesno sačuvane tokom vekova. Biblija je gotova. Božije progresivno otkrivenje je gotovo (Otkrivenje 22:18). Sada imamo završen biblijski kanon i nisu nam potrebna dodatna čuda da bi „potvrdila valjanost" Bilbije, čija je autentičnost već potvrđena. U Božijoj savršenoj Reči imamo sve što nam je potrebno „za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti" (2. Timoteju 3:16).
Biblija je savršeno sposobna da nas „umudri na spasenje verom u Hrista Isusa" (2. Timoteju 3:15). To je „čvršća proročka reč (čvršća nego čudesno iskustvo) i dobro činite što pazite na nju"(2. Petrova 1:19). Ne treba nam ništa više i ne treba da tražimo vanbiblijska otkrivenja. Činiti tako nešto znači da dovodimo u pitanje efikasnost Biblije za koju je Bog objavio da je dovoljna.
Ali, zar nam ne govori Sveti Duh? Da. On je naš Utešitelj u ovom svetu (Jovan 14:16). I On radi sa našom savešću da nam pomogne. Ali, važno je razumeti da Duh ne daje nova otkrivenja danas. Umesto toga, On nam govori kroz pisanu Božiju reč, koja je „mač Duha" (Efescima 6:17). Duh će nam nekad prizvati u sećanje posebne stihove u vremenima kada su nam najpotrebniji (Jovan 14:26). On nas prosvetljuje da razumemo Reč i osposobljava nas da je živimo. Ali, niko ne može da kaže: „Duh mi je otkrio novu činjenicu u vezi sa nebom, koja se ne nalazi u Bibliji". To je dodavanje Bibliji i pretpostavka.
Prorok Avakum navodi još jedan razlog za današnje stanje „skrivenog" Boga. „Od vere svoje pravednike će živeti″ (Avakum 2:4). Bog ne daje svom narodu stalni lanac čudesnih znakova; On to nikada nije radio. Umesto toga, On očekuje da mu Njegov narod veruje zbog onog što je On već uradio, da istražuje Pismo svakodnevno i da živi po veri, a ne po gledanju (Matej 16:4; Jovan 20:29; 2. Korinćanima 5:7).
Najzad, hajde da se podsetimo, da, čak i u vremenima kada izgleda da Bog ništa ne čini, On je i dalje suvereni Gospod svog stvorenja i stalno radi, privodeći kraju svoj savršeni plan. Jedan od najboljih primera Božijeg „skrivenog" rada je knjiga o Ester, u kojoj se Bog nikada ne pominje, ali koja jasno pokazuje Njegovu suverenu ruku od početka do kraja.
English
Zašto je Bog bio toliko prisutan u Bibliji, a danas izgleda tako skriven?
