Pitanje
Ko su Božiji izabranici?
Odgovor
Jednostavno rečeno, „Božiji izabranici" su oni koje je Bog unapred odredio za spasenje. Nazvani su „izabranici" jer reč obeležava koncept odabiranja. Svake četiri godine, u SAD se „izabira" predsednik, tj, mi biramo ko će služiti na tom položaju. Isto važi i za Boga za one koji će biti spaseni. Bog odabira one koji će biti spaseni. To su Božiji izabranici.
Kao što stoji, koncept Božijeg odabira ko će biti spasen nije kontroverzan. Ono što jeste kontroverzno je kako i na koji način Bog odabira one koji će biti spaseni. Tokom crkvene istorije postojala su dva osnovna viđenja doktrine odabira (ili predestinacije). Jedno viđenje, koje ćemo nazvati proročko ili predvidljivo viđenje, poučava da Bog, preko svoje svemoći, zna one koji će tokom vremena izabrati slobodnom voljom da se pouzdaju u Isusa Hrista za svoje spasenje. Na osnovu ovog Božijeg viđenja, Bog odabira ove osobe „pre stvaranja sveta" (Efescima 1:4). Ovo viđenje je viđenje većine američkih evanđeoskih hrišćana.
Drugo viđenje je Augustinovo, koje u suštini poučava da Bog ne samo što odabira one koji će se pouzdati u Isusa Hrista, već na božanski način izabira da ovim osobama da veru da veruju u Hrista. Drugim rečima, Božiji odabir za spasenje nije baziran samo na proročkom viđenju nečije vere, već je zasnovan na slobodnoj, suverenoj blagodati Božijoj. Bog odabira ljude za spasenje, i vremenom ovi ljudi će poverovati u Hrista jer ih je Bog odabrao.
Razlika se svodi na ovo: ko ima konačni izbor u spasenju – Bog ili čovek? U prvom viđenju (proročkom), čovek ima kontrolu; njegova slobodna volja je suverena i postaje određujući faktor u Božijem odabiru. Bog može da obezbedi spasenje kroz Isusa Hrista, ali čovek mora da odabre sam Hrista da bi spasenje bilo realno. Konačno, ovo viđenje čini da Bog ispada nemoćan i lišava ga Njegove suverenosti. Ovo viđenje stavlja Tvorca na milost i nemilost tvoje tvorevine; ako Bog želi da neko ode u nebo,On treba da se nada da će čovek slobodno izabrati Njegov put spasenja. I time, proročko viđenje odabira nije uopšte odabir, jer ne bira Bog – on samo potvrđuje, čovek je taj koji konačno bira.
Kod Augustinovog viđenja, Bog ima kontrolu, On je taj koji Svojom suverenom voljom slobodno odabira one koje će da spase. On ne samo da odabira koga će da spase, već i postiže to spasenje. Umesto da jednostavno učini da spasenje bude moguće, Bog odabira one koji će da spase i spasava ih. Ovo viđenje stavlja Boga na Njegovo pravo mesto kao Tvorca i suverena.
Augustinovo viđenje nije bez problema. Kritičari ovog viđenja su tvrdili da ovo lišava čoveka slobodne volje. Ako Bog odabira one koje će da spase, koja je onda svrha da li će čovek poverovati? Zašto propovedati jevanđelje? Štaviše, ako Bog odabira na osnovu Svoje suverene volje, kako smo onda odgovorni za svoje postupke? Ovo su sve dobra i ispravna pitanja na koje treba dati odgovor. Dobar odeljak za to se nalazi u Rimljanima 9, koji na najdublji način objašnjava Božiji suvereni odabir.
Kontekst ovog odeljka teče iz osmog poglavlja, koje se završava velikim rečima slavljenja: „Ubeđen sam naime, da nas … (ništa) … niti kakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem." (Rimljanima 8:38-39). Ovo vodi Pavla da razmotri kako bi jedan Jevrejin odreagovao na ovakvu tvrdnju. Dok je Isus došao izgubljenoj deci Izraela, i dok je rana crkva bila sastavljena uglavnom od Jevreja, jevanđelje se mnogo brže širilo među neznabošcima nego Jevrejima. U stvari, većina Jevreja je videla jevanđelje kao kamen spoticanja (1. Korinćanima 1:23) i odbacila je Isusa. Ovo je navodilo prosečnog Jevrejina da se pita da li je Božiji plan za spasenje propao, pošto većina Jevreja odbacuje poruku jevanđelja.
U devetom poglavlju poslanice Rimljanima, Pavle sistematski pokazuje da je Božiji suvereni odabir bio na delu od početka. On počinje ključnom tvrdnjom: „Jer nisu svi, koji vode poreklo od Izrailja, pravi Izrailjci." (Rimljanima 9:6). To znači da nisu svi ljudi etničkog izraelskog porekla (tj. oni koji su potekli od Avrama, Isaka i Jakova) pripadnici pravog Izraela (Božijih odabranika). Govoreći o istoriji Izraela, Pavle pokazuje da je Bog izabrao Isaka a ne Išmaela i Jakova a ne Isava. U slučaju da neko misli da je Bog odabrao ove ljude na osnovu vere ili dobrih dela koje će učiniti u budućnosti, od dodaje: „Jer dok se oni još nisu rodili, niti učinili što dobro ili zlo, da bi ostalo onako kako je Bog po svom izboru odredio" (Rimljanima 9:11).
Ovde čovek može da bude u iskušenju da optuži Boga da je bio nepravedan. Pavle je očekivao ovu optužbu u stihu 15, rekavši jednostavno da Bog nije nepravedan ni u čemu. „Smilovaću se na onoga prema kome imam milosti, i sažaliću se na onoga prema kome imam sažaljenja" (Rimljanima 9:15). Bog je suveren nad svojom tvorevinom. On ima slobodu da bira one koje će odabrati, i da ne odabere one koje neće. Tvorevina nema prava da optuži Tvorca da je nepravedan. Sama misao da tvorevina može da sudi Tvorcu je za Pavla apsurdna, i trebalo bi da bude za svakog hrišćanina. Ravnoteža u Rimljanima 9 potvrđuje ovu tvrdnju.
Kao što je ranije pomenuto, ima drugih odeljaka koji govore u manjoj meri o temi Božijih izabranika (Jovan 6:37-45 i Efežanima 1:3-14, da pomenemo dva). Poenta je da je Bog odredio da otkupi ostatak čovečanstva za spasenje. Ti odabrani pojedinci su bili izabrani pre stvaranja sveta, i njihovo spasenje je potpuno u Hristu. Kao što Pavle kaže: „Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni liku njegovoga Sina, da on bude prvenac među mnogom braćom. Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te je i proslavio." (Rimljanima 8:29-30).
English
Ko su Božiji izabranici?
