Pitanje
Šta je hrišćanska antropologija?
Odgovor
Antropologija je nauka koja proučava ljudski život. Hrišćanska antropologija je proučavanje čoveka iz hrišćanske/biblijske perspektive. Ona je prvenstveno usmerena na prirodu čoveka – kako su nematerijalni i materijalni aspekti čoveka međusobno povezani. Evo nekih uobičajenih pitanja u hrišćanskoj antrpologiji:
Šta znači da je čovek stvoren po Božijem liku (Postanak 1:26-27)? Božiji lik se odnosi na nematerijalni deo čoveka. To je onaj deo koji razdvaja čoveka od životinja, uklapa ga u „sferu" koju je Bog namenio (Postanje 1:28), i omogućava mu da ima zajedništvo sa svojim Tvorcem. Taj lik se odražava na razum, moral i drušveni aspekt.
Da li imamo tri ili dva dela? Da li smo telo, duša i duh, ili telo, duša-duh? Ljudska bića su stvorena za odnos sa Bogom, i kao takve Bog ih je stvorio podjednako sa materijalnim i nematerijalnim aspektima. Nematerijalni aspekti su očigledno oni koji nisu opipilijivi: duša, duh, intelekt, volja, savest, itd. Ove osobine postoje i kada prestane da postoji fizički život jedne osobe.
U čemu je razlika između duha i duše? Važno je da razumemo da se oboje odnose na nematerijalni deo čoveka, ali samo se „duh" odnosi na čovekov hod sa Bogom. „Duša" se odnosi na čovekov hod u svetu, kako materijalni, tako i nematerijalni.
Odakle potiču različite rase? Sveto pismo nam ne daje izričito poreklo raznih „rasa" ili ljudskih boja kože. U suštini, postoji samo jedna boja čovečanstva, samo jedna rasa – ljudska rasa. U okviru nje ima mnogo različitih boja kože i drugih fizičkih osobina.
Hrišćanska antropologija se bavi time ko smo mi i kakav je naš onos prema Bogu. Pitanje da li su ljudi suštinski dobri ili suštinski grešni ključno je za određivanje na koji način naš odnos sa Bogom može da bude obnovljen. Naše viđenje o tome da li će duše ljudi nastaviti da postoje posle smrti u velikoj meri određuje kako doživljavamo smisao svog života u ovom svetu. Hrišćanska antropologija nam pomaže da razumemo sebe iz Božije perspektive. Kada se zadubimo u ovu temu, stičemo jasnije razumevanje naše grešne prirode i to vodi ka osećanju zadivljenosti ljubavlju koju ima Spasitelj koji nam je pomogao kad smo bili bespomoćni i otišao na krst da bi nas otkupio. Kada prihvatimo tu žrtvu i primimo je kao svoju, Bog, koji od nas stvara potpuno nova bića, preobražava našu prirodu (2. Korinćanima 5:17). Ova nova osoba može da ima odnos sa Njim onako kako bi trebalo – kao deca koju On beskrajno voli.
Ključni stih po pitanju hrišćanske antropologije nalazi se u Psalmu 139:14: „Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro".
English
Šta je hrišćanska antropologija?
