Pitanje
Šta bi trebalo da bude drugačije u vezi sa hrišćanskim brakom?
Odgovor
Osnovna razlika između hrišćanskog i nehrišćanskog braka je u tome da je Hristos centar braka. Kada je dvoje ljudi ujedinjeno u Hristu, njihov cilj je da rastu u Hristolikosti tokom života u braku. Nehrišćani mogu da imaju mnoge ciljeve za svoj brak, ali Hristolikost nije jedna od njih. To ne znači da svi hrišćani, kada se venčaju, odmah počnu da idu ka ovom cilju. Mnogi mladi hrišćani čak ni ne uviđaju da je u stvari ovo cilj, ali prisustvo Svetog Duha u njima deluje sa njima, dajući im zrelost tako da im cilj Hristolikosti postaje sve jasniji. Kada oba partnera učine da im individualni cilj postane da budu više nalik Hristu, snažan, radostan hrišćanski brak počinje da se formira.
Hrišćanski brak počinje razumevanjem da Biblija daje jasan opis uloga muža i žene – što prvenstveno nalazimo u Efežanima 5 – i posvećenost u ispunjenju ovih uloga. Muž bi trebalo da preuzme vođstvo u domu (Efescima 5:23-26). Ovo vođstvo ne bi trebalo da bude diktatura, ponižavajuće i snoshodljivo, već u skladu sa primerom Hrista koji je vodio crkvu. Hrist je voleo crkvu (Svoj narod) sa saosećanjem, milošću, oproštajem, poštovanjem i nesebičnošću. Na isti način, muževi bi trebalo da vole svoje žene.
Žena bi trebalo da se pokori svom mužu „kao Gospodu" (Efežanima 5:22), ne zato što treba da mu bude podređena, već zato što kaže „pokoravajte se jedan drugom u strahu pred Hristom" (Efežanima 5:23-24). Poštovanje je ključni element želje da se potčini – žena mora da poštuje svog muža kao što bi muževi trebalo da vole svoje žene (Efežanima 5:33). Uzajamna ljubav, poštovanje, i pokoravanje su kameni temeljci hrišćanskog braka. Na temelju ova tri principa, i muž i žena će rasti u Hristolikosti, rastući zajedno, ne odvojeno, dok svako od njih napreduje u pobožnosti.
Još jedan ključni sastojak hrišćanskog braka je nesebičnost, koja je opisana u Filipjanima 2:3-4). Princip poniznosti naglašen u ovim stihovima je ključan za snažan brak. I muž i žena bi trebalo da stave potrebe svog partnera pre svojih, što zahteva nesebičnost koja je moguća samo putem sile Svetog Duha koji prebiva u njima. Poniznost i nesebičnost nisu prirodne za grešnu ljudsku prirodu. To su osobine koje samo Božiji Duh može da proizvede, gradi, i usavršava u nama. Zato snažne hrićanske brakove karakterišu duhovne discipline – proučavanje Biblije, učenje biblijskih stohova napamet, molitva, i mediacija o Bogu. Kada oba partnera praktikuju ove discipline, oba su ojačana i sazrevaju, što prorodno ojačava i daje zrelost braku.
English
Šta bi trebalo da bude drugačije u vezi sa hrišćanskim brakom?
