Pitanje
Koji su najjači biblijski argumenti za Hristovo božanstvo?
Odgovor
Teško je poreći da je Novi zavet pun stihova o Hristovom božanstvu. Od četiri kanonska evanđelja preko Dela apostolskih i Pavlovih poslanica, Isus ne samo da je viđen kao Mesija (ili Hristos), već je izjednačen sa samim Bogom. Apostol Pavle spominje Hristovo božanstvo kada naziva Isusa našim „velikim Bogom i Spasiteljem" (Titu 2:13) i čak kaže da je Isus postojao „u obličju Božijem" pre svog otelovljenja (Filipljanima 2:5-8). Bog Otac kaže u vezi sa Isusom: „Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove i žezlo pravosti je žezlo tvoga carstva″ (Jevrejima 1:8). Isus se direktno pominje kao da je sam Stvoritelj (Jovan 1:3; Kološanima 1:16-17). Drugi biblijski odlomci podučavaju Hristovo božanstvo (Otkrivenje 1:7; 2:8; 1. Korinćanima 10:4; 1. Petrova 5:4).
Iako su ovi direktni citati dovoljni da utvrde da Biblija potvrđuje da je Isus Bog, jedan indirektan pristup možda se dokaže kao još upečatljiviji. Isus se stalno stavljao na mesto Jahve preuzimajući na sebe Očeva božanska prava. Često je činio i govorio stvari koje samo Bog ima prava da čini ili kaže. Isus je sebe stalno spominjao na načine koji su ukazivali na Njegovo božanstvo. Neki od tih primera nam pružaju najjači dokaz o Isusovom ličnom razumevanju svog božanstva.
U Marku 14, Isus stoji optužen na svom suđenju pred prvosveštenikom. „Prvosveštenik ga opet upita i reče mu: ,Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?ʾ A Isus reče: ,Ja sam, i videćete Sina Čovečijeg kako sedi s desne strane sile i ide sa oblacima nebeskimʾ″ (Marko 14:61-62). Ovde, Isus se poziva na starozavetnu knjigu Danila gde prorok Danilo govori: „Ja pogledah u svojim noćnim viđenjima i gle, na nebeskim oblacima dođe neko kao Sin Čovečiji. Pristupi ka starešini dana i približi mu se. Njemu se dade vlast, slava i kraljevstvo, Njemu su služili svi narodi i sva plemena, ljudi svih jezika. Njegova vlast — vlast je večna koja neće proći i Njegovo kraljevstvo nikada neće prestati" (Danilo 7:13-14).
U ovom spominjanju Danilove vizije, Isus se identifikuje kao Sin Čovečiji, osoba kojoj je data „vlast, slava i kraljevstvo, kome služe svi narodi i sva plemena, ljudi svih jezika". Sin Čovečiji ima vlast koja je trajna i koja neće proći. Čovek se odmah zapita kakva to osoba ima vlast koja je večna. Kakvoj osobi je dato kraljevstvo i kome će svi ljuditi služiti? Prvosveštenik, koji je odmah prepoznao Isusovu tvrdnju o božanstvu, pocepao je svoju odeću i objavio da je Isus kriv za bogohuljenje.
Isus koristi termin „Sin Čovečiji" što ima veoma jaku apologetsku vrednost. Jedan skeptik u vezi sa Hristovim božanstvom ne može lako da odbaci ovaj opis koji je Isus dao o samom sebi. To što je Hristos sebe ovako spomenuo potvrđeno je na mnogo načina, kao što se može naći u evanđeljima. Izraz „Sin Čovečiji" koristi se za Isusa, van evanđelja, samo nekoliko puta (Dela 7:56; Otkrivenje 1:13; 14:14). S obzirom da je rana apostolska crkva slabo koristila ovaj izraz, malo je verovatno da bi ga oni pripisivali Isusu, da On nije bio taj koji je sebe tako opisao. A ipak, ako se utvrdi da je Isus zaista koristio tu titulu da opiše sebe, postaje očigledno da je On smatrao da ima večnu moć i jedinstven autoritet koji prevazilazi obično ljudsko biće.
Ponekad su Isusova dela otkrivala Njegov identitet. Isusovo isceljenje paralizovanog čoveka u Marku 2 desilo se da bi se prikazao Njegov autoritet i sposobnost da prašta grehe (Marko 2:3-12). U umovima Njegove jevrejske publike, takve sposobnosti bile su rezervisane samo za Boga. Isus, takođe, prima slavljenje nekoliko puta u evanđeljima (Matej 2:11; 28: 9, 17; Luka 24:52; Jovan 9:38; 20:28). Isus nikada nije odbacio obožavanje. Umesto toga, On je to smatrao prikladnim. Na drugim mestima, Isus je podučavao da će Sin Čovečiji, na kraju, doći da sudi čovečanstvu (Matej 25: 31-46) i da naše večne sudbine zavise od toga kako Njemu odgovorimo (Marko 8: 34-38). Takvo ponašanje ukazuje na Isusovo shvatanje samog sebe kao Boga.
Isus je, takođe, govorio da će Njegovo predstojeće vaskrsenje iz mrtvih potvrditi veoma posebne tvrdnje koje je On izgovorio za sebe (Matej 12:38-40). Pošto je bio raspet i sahranjen u grobnici Josifa iz Arimateje, Isus je, zaista, ustao iz mrtvih, utvrđujući svoje tvrdnje o božanstvu.
Dokaz o ovom čudesnom događaju je veoma moćan. Brojni savremeni izvori govore o Isusovom pojavljivanju posle raspeća i pojedincima i grupama pod različitim okolnostima (1. Korinćanima 15:3-7; Matej 28:9; Luka 24:36-43; Jovan 20:26-30; 21:1-14; Dela 1:3-6). Mnogi od ovih očevidaca bili su voljni da umru za ovo uverenje, a nekoliko njih i jeste umrlo! Kliment iz Rima i jevrejski istoričar Josif daju nam izveštaje iz prvog veka o nekoliko mučeničkih smrti. Sve teorije koje su se koristile da bi se omalovažili dokazi o vaskrsenju (kao što je teorija o halucinaciji) nisu uspele da objasne sve poznate činjenice. Isusovo vaskrsenje je utvrđena istorijska činjenica i to je najjači dokaz o Isusovom božanstvu.
English
Koji su najjači biblijski argumenti za Hristovo božanstvo?
