Pitanje
Da li je Isus bio Jevrejin?
Odgovor
Dovoljno je danas da se pretraži internet i vidi da postoji velika kontraverza i neslaganje oko pitanja da li je Isus iz Nazareta zaista bio Jevrejin. Pre nego što adekvatno odgovorimo na ovo pitanje, moramo prvo da postavimo drugo pitanje: „Ko (ili šta) je Jevrejin? Čak i ovo pitanje sadrži elemente kontraverze, a odgovor zavisi od osobe koja odgovara. Ali, jedna definicija oko koje bi se verovatno složile sve glavne struje judaizma – pravoverni, konzervativni ili reformatori – je „Jevrejin je svaka osoba čija je majka bila Jevrejka ili bilo koja druga osoba u porodici je prošla process obraćenja u judaizam”.
Iako jevrejska Biblija ne navodi nigde da treba da se koristi poreklo po majčinskoj liniji, moderni rabinski judaizam veruje da postoji nekoliko odlomaka u Tori gde se ovo podrazumeva ili je navedeno, kao što su Ponovljeni zakon 7:1-5; Knjiga Levita 24:10; i Ezra 10:2-3. Zatim, postoji nekoliko primera u Bibliji gde mnogobošci prelaze u judaizam (npr. Rut, Moavka; vidi Rut 1:16 gde Rut izražava želju da se obrati) i koja se smatra u potpunosti Jevrejkom, kao i etnički Jevreji.
Stoga, hajde da razmotrimo ova tri pitanja: Da li je Isus bio, po nacionalnosti, Jevrejin? Da li je Isus bio, u religioznom smislu, Jevrejin? I najzad, ako je Isus bio Jevrejin, zašto hrišani ne slede judaizam?
Da li je Isus bio, po nacionalnosti, Jevrejin ili je Njegova majka bila Jevrejka? Isus se jasno poistovećivao sa Jevrejima tog vremena, Njegovim fizičkim narodom i plemenom i njihovom religijom (iako je ispravljao njene greške). Bog Ga je sa svrhom poslao u Judu: „Svojima je došao, i njegovi ga ne primiše. A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime” (Jovan 1: 11-12). On je jasno rekao: „Vi (mnogobošci) se molite onome što ne znate, mi (Jevreji) se molimo onome što znamo, jer spasenje dolazi od Judeja” (Jovan 4:22).
Prvi stih Novog zaveta jasno proglašava jevrejsku nacionalnost Isusa: „Rodoslov Isusa Hrista, sina Davida, Avraamova sina” (Mateja 1:1). To je očigledno iz odlomaka kao što su Jevrejima 7:14: „A sasvim je očevidno da je Gospod naš potekao iz Judina plemena”, odakle dobijamo ime „Jevrejin”. A kako stvari stoje sa Marijom, Isusovom majkom? U rodoslovu u 3. poglavlju Evanđelja po Luki, vidimo da je Marija direktan potomak cara Davida, što je Isusu dalo zakonsko pravo na jevrejski presto, a i potvrdu da je Isus, po nacionalnosti, Jevrejin.
Da li je Isus poštovao religijske jevrejske običaje? Oba Isusova roditelja „svršiše sve po zakonu Gospodnjem“ (Luka 2:39). Njegova tetka i teča, Zaharije i Jelisaveta takođe su poštovali Toru (Luka 1:6), tako da možemo da vidimo da je verovatno cela porodica ozbiljno shvatala jevrejsku veru.
U Besedi na Gori (Matej 5-7), Isus je stalno potvđivao autoritet Tore i proroka (Matej 5:17), čak i u Božijem carstvu (Matej 5:19.20). On je redovno pohađao sinagogu (Luka 4:16) i Njegovo podučavanje poštovali su drugi Jevreji tog vremena (Luka 4:15). On je podučavao u jevrejskom hramu u Jerusalimu (Luka 21:37), jer da nije bio Jevrejin, ulazak u taj deo hrama mu prosto ne bi bio dozvoljen (Dela 21:28-30).
Isus je takođe pokazivao i spoljne znake Jevrejina koji poštuje običaje. Nosio je rese na odeći (Luka 8:44; Matej 14:36) da posluže kao podsećanje na zapovesti (Brojevi 15:37-39). Poštovao je Pashu (Jovan 2:13) i otišao je u Jerusalim (Ponovljeni zakon 16:16) na tu veoma bitnu jevrejsku svetkovinu. Poštovao je Sukot ili praznik senica (Jovan 7:2,10) i otišao je u Jerusalim (Jovan 7:14), kako je zahtevala Tora. Takođe je slavio Hanuku, praznik osvećenja hrama (Jovan 10:22) i verovatno praznik Roš Hašan – praznik truba (Jovan 5:1) i išao je u Jerusalim tokom oba ova praznika, iako Tora to nije zahtevala. Jasno je da se Isus identifikovao kao Jevrejin (Jovan 4:22) i car Jevreja (Marko 15:2). Od momenta njegovog rođenja do zadnje Pashe (Luka 22:14-15), Isus je živeo kao Jevrejin koji je poštovao običaje.
Ako je Isus Jevrejin, zašto onda hrišćani ne slede judaizam? Judejski zakon dat je Mojsiju za Izraelce putem jednog veoma svetog i posebnog zaveta na Sinajskoj gori i zabeležen je u knjizi Izlazak. Prema ovom savezu, Bog je napisao zakone na kamenim pločama i Izraelu je naređeno da bude poslušan svemu što je otkriveno. Ali ovaj divan savez bio je samo slika jednog novog i boljeg saveza koji će Bog jednog dana dati Svom narodu, i Jevrejinu i mnogobošcu.
Novi savez zapisan je u Jeremiji 31:31-34 „Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću s domom Izraelovim i s domom Judinim sklopiti novi savez. Ne kao Savez koji sam sklopio s očevima njihovim kad ih za ruku uzeh da ih iz zemlje egipatske izvedem, a koji oni prekršiše, mada sam im ja gospodar bio, govori Gospod; nego evo Saveza koji ću s domom Izraelovim urediti posle ovih dana, govori Gospod: Zakon svoj ću u njih usaditi, napisat ću ga u srcu njihovu i bit ću njihov Bog, a oni će biti moj narod. Neće više prijatelj prijatelja učiti ni brat brata govoreći: ,Spoznajte Gospoda!' Jer će me svi poznavati, od najmanjega do najvećega, govori Gospod. Jer ću im oprostiti nedela njihova, i grehe njihove neću više spominjati“.
Hrišćani danas ne prate judaizam, jer je Mojsijev zakon bio ispunjen u Isus Hristu. Isus je rekao: „Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim” (Matej 5:17). A pisac Jevrejima je napisao: „Time što kaže ,novi' savez proglasio je zastarelim onaj prvi. A što zastareva i oveštava nije daleko od iščezavanja“ (Jevrejima 8:13).
Kao hrišćani ne treba više da pratimo stari savez, jer je stari savez zamenjen. Mi sada imamo bolji savez, sa boljom žrtvom, koju je sproveo bolji prvosveštenik! „ Kad, dakle, braćo, imamo pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa, koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo, i kad imamo velikog sveštenika nad Božijim domom, pristupajmo s istinitim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti i oprana tela čistom vodom. Držimo nepokolebljivo ispovedanje naše nade, jer je veran onaj koji je obećao” (Jevrejima 10: 19-23). English
Da li je Isus bio Jevrejin?
