Pitanje
Da li je Isus mogao da zgreši?
Odgovor
Postoje dve strane ovog interesantnog pitanja. Važno je da razumemo da ovo nije pitanje da li je Isus zgrešio. Obe starne su saglasne, kao što u Bibliji jasno piše, da Isus nije zgrešio (Druga Korinćanima 5:21; Prva Petrova 2:22). Pitanje je da li je Isus mogao da zgreši. Oni koji drže do “bezgrešnosti” veruju da Isus nije mogao da zgreši. Oni koji drže do “grešnosti” veruju da je Isus mogao da zgreši, ali nije. Koji pogled je ispravan? Jasno učenje Svetog Pisma je da je Isus bio bezgrešan—Isus nije mogao da zgreši. Ako je mogao da zgreši, onda bi i danas mogao da greši zato što je zadržao istu suštinu koju je imao dok je bio na zemlji. On je Bog-Čovek i kao takav će zauvek ostati, sa ujedinjenom božanskom i ljudskom prirodom u jednoj osobi koja je nedeljiva. Verovati da je Isus mogao da zgreši je kao da verujemo da je Bog mogao da zgreši. “Jer je Bog blagoizvoleo da se u njemu nastani sva punina ” (Kološanima 1:19). Kološanima 2:9 dodaje: “Jer u njemu telesno obitava sva punina Božanstva.”
Iako je Isus u potpunosti čovek, On nije rođen sa istom grešnom prirodom sa kojom smo mi rođeni. On je sigurno bio iskušavan na isti način kao što smo i mi, jer ga je Satana kušao, pa ipak je ostao bezgrešan zato što je Bogu nemoguće da zgreši. To je protiv same njegove prirode (Matej 4:1; Jevrejima 2:18, 4:15; Jakov 1:13). Greh je po definicije prekršaj zakona. Bog je stvorio Zakon, i po prirodi stvari zakon definiše šta bi Bog uradio a šta ne; samim tim, greh je sve ono što Bog prirodno ne bi uradio.
Da si iskušan nije samo po sebi greh. Neko može da vas iskušava sa nečim što vi ne želite da uradite, kao recimo da ubijete ili da učestvujete u nekoj seksualnoj perverziji. Vi verovatno nemate želju da napravite bilo šta od toga, ali ste još uvek u iskušenju jer je neko to stavio kao mogućnost pred vas. Postoje najmanje dve definicije za reč “iskušenje”:
1) Da ti neko drugi ili sama tvoja grešna priroda, predlože da uradiš nešto grešno.
2) Da razmotriš ideju da zaista učestvuješ u grehu i mogućem zadovoljstvu i posledicama ovog greha do takve mere da sam greh postaje stvarnost u tvom umu.
Prva definicija ne opisuje počinjen greh/misao; druga da. Kada prebivate u grešnim mislima i razmatrate ideju kako možete da je sprovedete u delo, već ste prekoračili liniju greha. Isus je bio iskušan po prvoj definiciji osim što nikada nije bio iskušavan o strane svoje grešne prirode, jer nije imamo takvu. Satana je predložio određene grešne stvari Isusu, ali On nije imao unutrašnju želju da u njima učestvuje. Tako da je On bio iskušan kao mi ali je ostao bezgrešan.
Oni koji drže na grešnost, veruju da ako Isus nije mogao da zgreši, onda on nije mogao istinski da iskusi iskušenje, i samim tim nije mogao istinski da saoseća sa našim problemima i iskušenjima u borbi protiv greha. Treba da se setimo da nije neophodno neko da prođe kroz nešto da bi bio u stanju to da razume. Bog zna sve o svemu. I dok Gospod nikada nije imao želju da zgreši, i sigurno nikada nije zgrešio, Bog zna i razume šta je to greh. Bog zna i razume kako izgleda da si iskušan. Isus može da saoseća sa našim iskušenjima zato što On zna, a ne zato što je “iskusio” sve ono što smo mi.
Isus zna kakvo je da si iskušan, ali ne zna kakvo je da zgreši. No to ga ne sprečava da nam pomaže. Mi smo iskušani gresima koji su uobičajeni za čoveka (Prva Korinćanima 10:13). Ovi gresi se svode na na tri različita tipa: “grešna čulna požuda, požuda očiju i razmetanje zemaljskim blagom” (Prva Jovanova 2:16 ). Ako istražite Evin greh kao i Isusova iskušenja, otkrićete da svaki dolazi od ove tri kategorije. Isus je bio iskušan na isti način i u svakoj oblasti u kojoj smo i mi, ali je ostao savršeno svet. Iako će naša pala priroda imati unutrašnju želju da učestvuje u nekim gresima, mi imamo sposobnost, kroz Hrista, da prevaziđemo greh zato što više nismo u ropstvu greha, već smo radije robovi Božiji (Rimljanima 6, posebno stihovi 2 i 16-22).
English
Da li je Isus mogao da zgreši? Ako nije bio sposoban da zgreši, kako je onda istinski u stanju da 'saoseća sa našim slabostima' (Jevrejima 4:15)? Ako nije mogao da zgreši, kakva je bila svrha iskušenja?
