Pitanje
Šta je judaizam i u šta veruju Jevreji?
Odgovor
Šta je judaizam i ko ili šta je Jevrejin? Da li je judaizam samo religija? Da li je to kulturni identitet ili samo etnička grupa? Da li su Jevreji klan ili nacija? U šta veruju i da li svi veruju isto?
Definicija “Jevrejina” u rečniku glasi: pripadnik plemena Juda, Izrailjac, pripadnik naroda koji je živeo u Palestini od 6. veka p.n.e. do 1. veka n.e, osoba koja svojim poreklom ili preobraćenjem pripada starom jevrejskom narodu, pripadnik judaizma.
Po rabinističkom judaizmu, Jevrejin je neko kome je majka Jevrejka ili neko ko je zvanično prihvatio judaizam kao svoju veru. Da bi ta tvrdnja dobila na uverljivosti, rabinistički judaisti se pozivaju na 3. Mojsijevu 24:10, iako u Tori ne nalazimo jasnu potvrdu ove tradicije. Neki rabini imaju mišljenje da biti Jevrejin nema nikakve veze sa uverenjima. Jevrejin po njima ne mora da sledi jevrejske zakone i običaje da bi se smatrao Jevrejinom, a ne mora ni da veruje u Boga.
Druga struja rabina smatra da Jevrejin ne može biti neko ko ne drži Toru i ne prihvata majmonidskih Trinaest principa vere (nazvanih po rabinu Mošeu ben Majmonu, jednom od najvećih jevrejskih srednjevekovnih učenjaka), iako je po poreklu Jevrejin.
U Tori, prvih pet knjiga Biblije, nalazimo u 1. Mojsijevoj 14:13 da su Avrama zvali “Jevrejin”. Sadašnji naziv “Jevrejin” dolazi od imena “Judejac” koje potiče od Jude, jednog od dvanaest Jakovljevih sinova po kome je kasnije nazvano jedno od dvanaest jevrejskih plemena. “Judejac” se u starim vremenima odnosilo na pripadnika plemena Juda, ali kada se posle Solomonove vladavine carstvo podelilo (1. Carevima 12), ime je označavalo sve koji su živeli u Judinom carstvu, a to su bila plemena Jude, Venijamina i Levija. Danas se smatra da je Jevrejin svako ko je potomak Avrama, Isaka i Jakova, bez obzira kom plemenu pripada.
U šta veruju Jevreji i koja su načela jevrejske vere? Danas se judaizam deli na pet vodećih grupa a to su ortodoksni, konzervativni, reformisani, rekonstrukcionistički i humanistički judaizam. Razlike u verovanjima i zahtevima svake grupe umeju da budu i drastične. Ipak, kratak spisak tradicionalnih judaističkih verovanja bio bi sledeći:
Bog je stvoritelj svega što postoji; On je jedan, bestelesni i jedini kome pripada slava jer je neprikosnoveni vladar svemira.
Prvih pet knjiga hebrejske Biblije su otkrivenje koje je Mojsije dobio od Boga. One ne smeju da se menjaju niti da im se išta dodaje.
Bog se obraćao jevrejskom narodu preko prorokâ.
Bog nadgleda dela ljudi; On nagrađuje pojedinca za dobra, a kožnjava za zla dela.
Iako hrišćani veliki deo svoje vere zasnivaju na hebrejskom Svetom pismu, između hrišćanstva i judaizma ipak postoje značajne razlike. Jevreji generalno smatraju da su dela i ponašanje najvažniji; verovanje proizilazi iz dela. Konzervativni hrišćani smatraju da je verovanje na prvom mestu, a da iz njega proizilaze dela.
Jevrejska vera ne prihvata hrišćanski koncept prvobitnog greha (svi ljudi su nasledili Adamov i Evin greh koji je počinjen u Edenskom vrtu).
Judaizam drži da su ovaj svet i ljudi u njemu prirodno dobri pošto su Božija tvorevina.
Jevrejski vernici se posvećuju i približavaju Bogu tako što ispunjavaju micvot (Božije zapovesti).
Nema nikakve potrebe za spasiteljem ili za posrednikom.
Šest stotina i trinaest zapovesti koje se nalaze u 3. Mojsijevoj i drugim knjigama uređuju sve aspekte života Jevreja. Deset zapovesti koje se nalaze u 2. Mojsijevoj 20:1-17 i 5. Mojsijevoj 5:6-21 sažetak su celog Zakona.
Mesija ili Božiji pomazanik će doći i okupiće ponovo sve Jevreje u Izraelu. Tada će i svi mrtvi uskrsnuti. Jerusalimski hram koji je uništen 70. godine biće ponovo izgrađen.
Jevreji imaju različita mišljenja o Isusu. Neki ga smatraju velikim moralnim učiteljem, za druge je lažni prorok ili hrišćanski idol, a neke frakcije u judaizmu čak zabranjuju spominjanje njegovog imena jer je zabranjeno izgovarati ime idola.
Jevreji se nazivaju Božijim izabranim narodom, ali to ne znači da su superiorniji od ostalih. Biblijski stihovi kao što je 2. Mojsijeva 19:5 samo govore o tome da je Bog izabrao Izrael da primi i proučava Toru, klanja se samo Bogu, drži sabat i obeležava svetkovine. Jevreji nisu izabrani da budu bolji od ostalih, već da budu svetlo neznabošcima i blagoslov svim narodima sveta.
English
Šta je judaizam i u šta veruju Jevreji?
