Pitanje
Šta su Pavlova misijska putovanja?
Odgovor
Novi zavet beleži da je apostol Pavle otišao na tri misijska putovanja kako bi širio evanđelje po Maloj Aziji i Evropi. Pavle je bio visoko obrazovan i ugledan Jevrejin čije je pravo ime bilo Savle. Živeo je u Jerusalimu posle Isusove smrti i uskrsnuća i svojski se trudio da uništi hrišćansku crkvu. Čak je učestvovao i u kamenovanju prvog hrišćanskog mučenika Stefana (Dela 7:55-8:4).
Na putu za Damask u koji se uputio da bi pronašao i zatvorio hrišćane, Pavle je susreo Gospoda. Pokajao se i prihvatio hrišćansku veru. Posle ovog iskustva želeo je da uveri Jevreje i hrišćane da je doživeo promenu, ali mnogi su sumnjali i sklanjali se od njega. Ipak, prihvatio ga je hrišćanin Varnava i zauzeo se za njega. Njih dvojica postali su saradnici u misiji.
Pavle je išao na tri misijska putovanja od kojih je svako trajalo nekoliko godina. Tokom putovanja propovedao je dobru vest u gradovima i mestima koji su bili stecište trgovine i puteva. Sledi kratak pregled ovih putovanja.
Prvo misionarsko putovanje (Dela 13-14). Odazivajući se na Božiji poziv da propovedaju Hrista, Pavle i Varnava napuštaju crkvu u sirijskom gradu Antiohiji. Isprva propovedaju u sinagogama, ali kada mnogi Jevreji budu odbili Hrista, misionari će prepoznati Božiji poziv i okrenuće se neznabošcima.
Zbog svog hrabrog svedočanstva o Hristu, Pavle progonitelj postaje progonjeni. Oni koji odbijaju njegovu poruku pokušavaju da ga zaustave i da mu naude. U jednom gradu bio je kamenovan i ostavljen da umre, ali Bog ga je izbavio. Uprkos iskušenjima, batinama i čestim zatvaranjima on i dalje nastavlja da propoveda Hrista.
Pavlova misija neznabošcima dovela je do polemike ko može a ko ne može da bude spasen. Između prvog i drugog misijskog putovanja učestvovao je na apostolskom saboru u Jerusalimu na kome se raspravljalo o spasenju. Na kraju je postignut dogovor da neznabošci mogu da prime Hrista bez prihvatanja jevrejske tradicije.
Drugo misijsko putovanje (Dela 15:36-18:22). Nakon povratka u Antiohiju i rada na utvrđivanju crkve, Pavle je ponovo spreman za misionarsko putovanje. Pita Varnavu da mu se pridruži u obilasku crkava koje su nastale za vreme prethodnog putovanja. Međutim, između njih dvojice dolazi do neslaganja i svako odlazi svojim putem. Varnava sa Jovanom Markom odlazi na Kipar, a Pavle i Sila putuju u Malu Aziju.
Bog preusmerava Pavla i Silu ka Makedoniji i tako evanđelje stiže u Evropu. U Filipima misionarski dvojac biva izbičevan i bačen u tamnicu. Radujući se što podnose patnje zbog Hrista, Pavle i Sila pevaju u svojoj ćeliji. Ali odjednom snažan zemljotres potresa njihovu tamnicu. Vrata se sama otvaraju i svima padaju okovi. Preneraženi tamničar i njegova porodica poverovali su u Hrista, ali zvaničnici iz grada preklinju Pavla i Silu da napuste grad.
Po dolasku u Atinu Pavle propoveda znatiželjnom narodu na Marsovom bregu. Govori o jedinom istinitom i nevidljivom Bogu koga oni mogu da upoznaju i klanjaju mu se. I ponovo mu se neki rugaju, a neki poveruju.
Pavle podučava nove vernike i postavlja starešine u crkvama. Za vreme svog drugog putovanja nalazi učenike sa različitim poreklom: mladića po imenu Timotej, Lidiju koja se bavila trgovinom i bračni par Akilu i Priskilu.
Treće misionarsko putovanje (Dela 18:23-20:38). Za vreme trećeg putovanja Pavle vatreno propoveda po Maloj Aziji. Bog potvrđuje njegovu poruku čudima. Dela 20:7 govori o događaju kad je Pavle u Troadi držao veoma dugu propoved. Mladić koji je sedeo na prozoru zaspao je tokom propovedi i pao sa trećeg sprata. Ostao je na mestu mrtav, ali Pavle ga je vratio u život.
Efeski vernici koji su se nekada bavili vradžbinama spaljuju svoje okultne knjige. Zanatlije koje prave idole nisu srećne jer im zbog širenja hrišćanstva preti opasnost da ostanu bez posla. Kovač srebra po imenu Dimitrije podiže pobunu u gradu veličajući boginju Artemidu. Nevolje su Pavlov stalni pratilac. Progoni i protivljenja ojačavaju hrišćane koji neumorno šire evanđelje.
Na kraju trećeg misionarskog putovanja Pavle oseća da će biti zatvoren i najverovatnije pogubljen. Njegove poslednje reči crkvi u Efesu govore o njegovoj posvećenosti Hristu: “Vi znate kako sam s vama proveo sve vreme - od prvog dana otkako sam došao u Aziju, služeći Gospodu sa svakom poniznošću, sa suzama i iskušenjima, koja su me snašla od judejskih spletki, kako ništa korisno nisam propustio da vam kažem i da vas poučim javno i idući od kuće do kuće, preklinjući Judeje i Grke da se obrate Bogu i da veruju u Gospoda našega Isusa. A sad, eto, duh mi je vezan i idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi, sem - što mi Duh Sveti od grada do grada svedoči i govori - da me čekaju okovi i nevolje. Ali meni nije nimalo stalo do moga života, samo da svršim svoj put i službu koju sam primio od Gospoda Isusa, - da posvedočim evanđelje o blagodati Božijoj” (Dela 20:18-24).
Neki biblijski naučnici smatraju da je bilo i četvrtog putovanja, a izgleda da to potvrđuje i ranohrišćanska istorija. Međutim, u Bibliji ne nalazimo vidljiv dokaz za to, pošto je do njega verovatno došlo posle zaključenja Dela apostolskih.
Cilj svih Pavlovih misionarskih putovanja bio je isti: propovedanje Božije milosti kroz oproštenje greha u Isusu Hristu. Bog je iskoristio Pavlovu službu da donese evanđelje neznabošcima i uspostavi crkvu. Pavlove poslanice crkvama koje su ušle u Novi zavet i dalje su stub crkvenog života i doktrine. Iako se Pavle odrekao svega radi Hrista, njegova putovanja bila su vredna žrtve (Filipljanima 3:7-11).
English
Šta su Pavlova misijska putovanja?
