Pitanje
Šta tačno znači da je Reč postala telo (Jovan 1:14)?
Odgovor
Termin „reč" različito se koristi u Bibliji. U Novom zavetu, postoje 2 grčke reči koje se prevode terminom „reč": rhema i logos. Imaju malo različita značenja. Rhema obično znači „izgovorena reč". Na primer, u Luki 1:38, kada je anđeo rekao Mariji da će biti majka Božijeg Sina, Marija je odgovorila „Evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si kazao (rhema)″.
Međutim, logos ima šire, više filozofsko značenje. Ovo je termin koji se koristi u Jovanu 1. Obično podrazumeva sveobuhvatnu poruku i koristi se u odnosu na Božiju poruku čovečanstvu. Na primer, Luka 4:32 kaže da su se „divili Njegovoj nauci, jer je njegova beseda (logos) bila silna". Ljudi su se divili, ne samo njegovim konkretnim rečima, već Njegovom potpunom porukom.
„Reč″ (logos) u Jovanu 1 odnosi se na Isusa. Isus je potpuna poruka — sve što je Bog želeo da saopšti čoveku. Prvo poglavlje evanđelja po Jovanu daje nam uvid unutar odnosa Oca i Sina pre nego što je Isus došao na zemlju u ljudskom obliku. On je ranije postojao zajedno sa Ocem (stih 1), bio je uključen u stvaranje svega (stih 3) i On je „svetlost za ljude" (stih 4). Reč (Isus) je potpuno otelotvorenje onog što Bog jeste (Kološanima 1:19; 2:9; Jovan 14:9). Ali, Bog Otac je duh. On je nevidljiv ljudskom oku. Poruka ljubavi i otkupljenja koju je Bog izgovarao kroz proroke prolazila je nezapaženo vekovima (Jezekilj 22:26; Mtej 23:37). Ljudima je bilo lakše da zanemare poruku nevidljivog Boga i da nastave u svom grehu i buntovništvu. Zato je Poruka postala telo, poprimila ljudski oblik i došla da obitava među nama (Matej 1:23; Rimljanima 8:3; Filipljanima 2:5-11).
Grci su koristili reč logos da ukažu na nečiji „um″, „razum″ ili „mudrost″. Jovan je koristio grčki koncept da iskomunicira činjenicu da je Isus, druga osoba Trojstva, odraz samog Boga u svetu. U Starom zavetu, svemir je nastao po Božijoj reči (Psalam 33:6) i spašavala je one u potrebi (Psalam 107:20). U prvom poglavlju svog evanđelja, Jovan se obraća i Jevrejima i neznabošcima da prihvate večnog Hrista.
Isus je ispričao parabolu u Luki 20:9-16 da bi objasnio zašto je Reč morala da postane telo: „A ovu priču poče kazivati narodu: jedan čovek posadi vinograd i dade ga vinogradarima pod zakup, te otputova na duže vreme. A kad je došlo vreme, posla slugu vinogradarima da mu dadu od vinogradskog roda. Ali vinogradari njega izbiše i poslaše praznih ruku. I opet posla jednog drugog slugu; ali oni i toga izbiše, osramotiše i poslaše praznih ruku. Na to posla i trećega; ali oni i ovoga raniše i izbaciše. Onda reče gospodar vinograda: šta da radim? Poslaću svog voljenog sina; možda će prezati od njega. A kad ga vinogradari videše, počeše razmišljati među sobom govoreći: ovo je naslednik; da ga ubijemo pa da nasledstvo bude naše. Tako ga izbaciše iz vinograda i ubiše. Šta će im, dakle, učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće te vinogradare, pa će vinograd dati drugima".
U ovoj paraboli, Isus je podsećao jevrejske vođe da su oni odbacivali proroke, a sada su odbacivali i Sina. Logos, Božija Reč se sada nudila svima, ne samo Jevrejima (Jovan 10:16; Galatima 2:28; Kološanima 3:11). Zato što je Reč postala telo, imamo prvosveštenika koji je u stanju da se saoseća sa našim slabostima, onog koji je bio iskušan na svaki način, kao i mi- ali nije zgrešio (Jevrejima 4:15).
English
Šta tačno znači da je Reč postala telo (Jovan 1:14)?
