Pitanje
Da li je Sveti Duh „on“,„ona“ ili „ono“, muškog, ženskog ili srednjeg roda?
Odgovor
Uobičajena greška koja se pravi u vezi sa Svetim Duhom je da mu se obraća sa „to”, nešto što Biblija nikada ne radi. Sveti Duh je osoba. On ima sva svojstva osobe, ponaša se kao osoba i ima lične odnose. On ima uvid (1. Korinćanima 2:10-11). On poznaje stvari, što zahteva intelekt (Rimljanima 8:27). Poseduje volju (1. Korinćanima 12:11). On ubeđuje ljude u greh ( Jovan 16:8). On izvodi čuda (Dela 8:39), vodi (Jovan 16:13). On posreduje između osoba (Rimljanima 8:26). Njega treba slušati (Dela 10:19-20). Njemu se može slagati (Dela 5:3), opirati mu se (Dela 7:51), može se ožalostiti (Efescima 4:30), huliti (Matej 12:31),čak ga i vređati (Jevrejima 10:29). On ima odnos sa apostolima (Dela 15:28) i sa svakom osobom Trojstva (Jovan 16:14; Matej 28:19; 2. Korinćanima 13:14). Ličnost Svetog Duha predstavljena je bez problema u Bibliji, ali šta je sa rodom?
Sa lingističke tačke gledišta, jasno je da muška teistička terminologija vlada Biblijom. U oba zaveta, Bog se spominje korišćenjem muških zamenica. Specifična imena za Boga (npr. Jahve, Elohim, Adonai, Kurios, Teos itd.) su svi muškog roda. Bog se nikada ne spominje po ženskom imenu, niti se koriste zamenice ženskog roda. Sveti Duh se spominje u muškom rodu u Novom zavetu, iako je reč „duh” sama po sebi (pneuma) srednjeg roda. Jevrejska reč za „duh” (ruach) je ženskog roda u knjizi Postanja 1:2. Ali rod reči u grčkom ili jevrejskom nema mnogo veze sa rodnim identitetom.
Teološki govoreći, pošto je Sveti Duh Bog, možemo da donesemo neke zaključke o Njemu na osnovu opštih zaključaka o Bogu. Bog je duh za razliku od fizičkog ili materijalnog. Bog je nevidljiv i duh (tj. nije u telu)- Jovan (4:24; Luka 24:39; Rimljanima 1:20; Kološanima 1:15; 1. Timoteju 1:17). Zato se nikad nije smela da koristi ni jedna materijalna stvar da predstavi Boga (Izlazak 20:4). Ako je rod svojstvo tela, onda jedan duh nema rod. Bog, u svojoj suštini, nema rod.
Rodne oznake za Boga u Bibliji nisu jednoglasne. Mnogi ljudi misle da Biblija predstavlja Boga isključivo kao muškarca, ali to nije slučaj. U knjizi o Jovu, Bog se se spominje kako rađa i opisuje samog sebe kao majku u Isaiji. Isus je opisao Oca kao ženu koja traži izgubljeni novčić u Luki 15 (a sebe opisuje kao kvočku u Mateju 23:37). U Postanju 1:26-27 Bog je rekao: „Da načinimo čoveka po obličju i prilici našoj” i „Bog stvori čoveka po obličju svome, po obličju Božijemu stvori ga; stvori čoveka i ženu”. Stoga, Božiji lik bio je i ženski i muški – a ne jedno ili drugo. Dalju potvrdu ovog nalazimo u Postanju 5:2, koje bukvalno može da se prevede kao „On je stvorio čoveka i ženu; kada ih je stvorio, blagoslovio ih je i nazvao ih imenom čoveka (Adam).” Jevreska reč „adam” označava „čoveka” – kontekst koji pokazuje da to označava ili „čoveka” (nasuprot ženi) ili „čovečanstvo” (u zbirnom smislu reči). Zato, ne postavlja se pitanje roda, pošto je čovečanstvo stvoreno po Božijoj slici.
Prikazivanje u muškom rodu ipak nije bez značaja. Drugi put kada se za Boga kaže da se otkrio u fizičkom smislu reči bilo je kada su Isusa pitali da pokaže učenicima Oca u Jovanu 14. On odgovara u 8 stihu: „Onaj koji je video mene, video je Oca!” Pavle jasno stavlja do znanja da je Isus bio istovetna slika Boga u Kološanima 1:15, nazivajući Isusa „slikom nevidljivoga Boga”. Ovaj stih je deo odeljka koji pokazuje Hristovu nadmoć nad svim stvorenjem. Najstarije religije verovale su u panteon – i boga i boginju – koji su bili vredni slavljenja. Ali, ono što izdvaja judeo-hrišćanstvo je verovanje u vrhovnog Stvoritelja. Jezik muškog roda bolje odražava ovaj odnos stvoritelja i stvorenja. Kao što muškarac ulazi u ženu spolja da bi zatrudnela, tako Bog stvara svemir spolja, umesto da ga rađa iznutra. Kao što ni žena ne može samu sebe da učini trudnom, tako ni svemir ne može sam sebe da stvori. Pavle odražava tu ideju u 1. Timoteju 2:12-14 kada govori o poretku u stvaranju kao šemi za poredak u crkvi.
Na kraju, kakvo god bilo naše teološko objašnjenje, činjenica je da je Bog koristio isključivo muške termine za sebe i skoro uvek mušku terminologiju čak i metaforički. Kroz Bibliju, On nas je podučavao kako da govorimo o Njemu i to je uvek bilo u kontekstu muškog roda. Znači, iako Sveti Duh nije ni muško ni žensko po svojoj suštini, On se spominje u muškom rodu u kontekstu Njegovog odnosa prema stvorenju i biblijskom otkrivenju. Ne postoji nikakva biblijska osnova da se Sveti Duh posmatra kao „ženski” član Trojstva. English
Da li je Sveti Duh „on“,„ona“ ili „ono“, muškog, ženskog ili srednjeg roda?
