Pitanje
Šta je teorija Starosti dana?
Odgovor
Iako je Mojsije napisao knjigu Postanja pre otprilike 3400 godina, tek u poslednjih nekoliko vekova razvila se ozbiljna debata o prirodi i datumu stvaranja. Shodno tome, sada postoji niz teorija u vezi sa stvaranjem, a jedna od njih se zove teorija Starosti dana. U osnovi, ovo je verovanje da su „dani“ o kojima se govori u prvom poglavlju 1. Mojsijeve, uzastopni periodi a ne bukvalni, 24-časovni dani. Stoga se smatra da svaki dan predstavlja mnogo duži, iako nedefinisan, vremenski period, kao što je milion ili više godina. U suštini, to je pokušaj da se Sveto pismo uskladi sa teističkom evolucijom, ili barem sa konceptom „stare“ Zemlje.
Nauka nikada nije opovrgla ni jednu reč iz Biblije. Biblija je najviša istina i ona bi trebalo da bude merilo po kome treba ocenjivati naučnu teoriju. U nekim slučajevima, alternativne teorije o poreklu imaju za cilj da uklone Boga iz jednačine. Teoretičari Starosti dana, naravno ne pokušavaju da uklone Boga; radije pokušavaju da usaglase tradicionalne poglede na Bibliju sa savremenim stavovima prema nauci. Ipak, sa ovakvim pristupom treba postupati sa oprezom. Najgora posledica preispitivanja istine ili nadahnuća iz 1. Mojsijeve, je to što dovodi u pitanje svaki deo Božje Reči koji se ne slaže sa našim preferencijama. Sve što Sveto pismo uči o grehu i smrti zahteva nepogrešivost prva tri poglavlja Postanja, tj. 1. Mojsijeve. U svetlu do sada iznetog, neka da razmotrimo neke od argumenata koje su izneli zagovornici teorije Starosti dana.
Pristalice teorije Starosti dana često ističu da se reč koja se koristi za „dan“ na jevrejskom, yom, ponekad odnosi na vremenski period koji je više od doslovnog, 24-časovnog dana. Jedan odlomak iz Svetog pisma koji se posebno često traži kao podrška ovoj teoriji je 2. Petrova 3:8, „... da je jedan dan kod Gospoda kao hiljadu godina, a hiljadu godina kao jedan dan.” Ovaj odlomak nas svakako podseća da Bog stoji izvan vremena i da ne treba sumnjati u dolazak budućeg biblijskog događaja (odnosno, drugog dolaska) samo zato što izgleda da se odužilo iz naše ograničene ljudske perspektive. Za protivnike teorije Starosti dana, 2. Petrova 3:8 nema nikakve veze sa dužinom nedelje stvaranja.
Svaki dan u prvom poglavlju 1. Mojsijeve je opisan kao da ima veče i jutro. Zaista, ove dve reči — veče i jutro — se uveliko koriste u Starom zavetu i u većini slučajeva se odnose na normalne dane. Govoreći iz perspektive jezika, protivnici teorije Starosti dana primećuju da je Mojsije, ako je želeo da prenese duži vremenski period, mogao da koristi jasne izraze kao što su olam ili qedem umesto yom.
Drugi razlog koji se navodi za metaforički „dan“ prema teoriji Starosti dana je taj što sunce nije stvoreno do četvrtog dana. S obzirom na ovo, kako su mogli postojati konvencionalni, 24-časovni dani (tj. dan i noć) pre ovoga? Protivnici teorije Starosti dana bi tvrdili da, tehnički, samo sunce nije potrebno za dan i noć. Ono što je potrebno je svetlost i rotirajuća Zemlja. „Veče i jutro“ označavaju rotirajuću Zemlju, a što se tiče svetlosti, prva Božja zapovest bila je „Neka bude svetlost“ i bi svetlost (1. Mojsijeva 1:3), pre nego što je bilo sunca. Odvajanje svetlosti od tame bila je prva stvar koju je naš Stvoritelj učinio.
Protivnici teorije Starosti dana će takođe primetiti da u Otkrivenju 21:23, vidimo da Novom Jerusalimu „ne treba sunce ili mesec da bi ga obasjali“ jer će „Božja slava“ obezbediti „svetlost“. Na početku stvaranja, Božja blistava svetlost je mogla biti dovoljna sve dok svetila nisu stvorena tri dana kasnije.
Pored toga, prema većini tumačenja teorije Starosti dana, bolest, patnja i smrt su morali postojati pre pada čoveka. Sveto pismo jasno ukazuje da je „posredstvom jednoga čoveka greh je ušao u svet [Adama], a grehom smrt“ (Rimljanima 5:12). Nije bilo smrti pre Adamovog čina neposlušnosti u rajskom vrtu, ili kako bi kreacionisti Starosti dana rekli, nije bilo ljudske smrti pre Adamovog greha. U zavisnosti od toga kako neko uskladi teoriju Starosti dana sa poreklom ljudskih bića, to bi moglo poništiti doktrinu o padu. Ovo bi takođe poništilo doktrinu pomirenja, jer, ako nije bilo pada, zašto bi nam bio potreban Otkupitelj?
English
Šta je teorija Starosti dana?
