Pitanje
Zašto završavamo naše molitve sa ‘amin’?
Odgovor
Jevrejska reč “amin” bukvalno prevedena znači “zaista” ili “neka tako bude.” “Amin” se takođe nalazi u grčkom Novom zavetu i ima isto značenje. Skoro polovina starozavetne upotrebe reči amin se nalazi u Petoj knjizi Mojsijevoj. Svaki put, to je odgovor ljudi na kletve koje je Bog izrekao u vezi različitih grehova. Posle svake izjave slede reči:„A sav narod neka kaže: Amin.“ (5. Mojsijeva 27:15-26). Ovo ukazuje da je narod aplaudirao pravednoj kazni koju je izrekao njihov sveti Bog, odgovarajući: „Neka tako bude“. Amin je potvrđivalo uverenje slušalaca da su kazne koje su čuli istinite, pravedne i sigurne.
Sedam starozavetnih referenci povezuju amin sa slavljenjem. Rečenica: „Sav narod reče: ’Amin‘ i ’Aliluja!‘“, koja se nalazi u 1. Dnevnika 16:36, je tipičan primer za vezu između amin i slavljenja. U Nemiji 5:13 i 8:6, narod Izraela potvrđuje Jezdrino uzdizanje Boga kroz obožavanje i pokornost Gospodu. Najviši izraz hvale Bogu je poslušnost, a kada kažemo „amin” na Njegove zapovesti i izjave, naša hvala je slatka muzika za Njegove uši.
Svi novozavetni pisci koriste „amin“ na kraju svojih poslanica. Apostol Jovan ga koristi na kraju svog Jevanđelja, svoje tri Poslanice i u knjizi Otkrivenja, gde se pojavljuje devet puta. Svaki put je to povezano sa slavljenjem i veličanjem Boga u odnosu na Njegov drugi dolazak i kraj sveta. Pavle kaže „amin“ na blagoslove koje izgovara nad svim crkvama u svojim pismima, kao što to čine i Petar, Jovan i Juda u svojim pismima. Implikacija je da oni govore: „Neka vam Gospod zaista podari ove blagoslove. ”
Kada kao hrišćani izgovaramo „amin“ na kraju svojih molitvi, mi sledimo model apostola, tražeći od Boga da „ bude kako smo se molili“. Imajući na umu vezu između amin i slavljenja koje je izraz naše poslušnosti, sve molitve treba moliti po Božijoj volji. Tada, kada kažemo „amin“, možemo biti uvereni da će Bog odgovoriti „neka bude tako“ i da će garantovati ispunjenje naših zahteva (Jovan 14:13; 1. Jovanova 5:14).
English
Zašto završavamo naše molitve sa ‘amin’?
