Pitanje
Da li su spisi apostola Pavla nadahnuti (1. Korinćanima 7:12)?
Odgovor
Većina konzervativnih evanđeoskih hrišćana veruje u verbalno potpuno nadahnuće Biblije, što znači da je svaka pojedinačna reč u Bibliji „nadahnuta” Bogom (2. Timoteju 3:16). Ako kritičari Biblije mogu da tvrde da je 1. Korinćanima 7:12 nije nadahnuta, već da je Pavlovo mišljenje, za koje druge odlomke mogu još da tvrde da su ljudsko mišljenje, a ne zapovest božanskog autoriteta? Ovo pitanje udara u samu srž biblijskog autoriteta.
Pavle je napisao ovu poslanicu grupi hrišćana u Korintu, jednom vrlo korumpiranom gradu. Deo te korupcije bio je i zbog prisustva hrama Afroditi, sedištu više od 1000 prostitutki. U ovom okruženju, Pavle je osnovao crkvu u Korintu. U stvari, mnogi članovi crkve prethodno su vodili nemoralan život. Crkva u Korintu sastojala se od bivših promiskuitetnih ljudi, idolopoklonika, preljubnika, homoseksulaca, lopova i pijanica (1. Korinćanima 6:9-11).
Kada Pavle dolazi do 7. poglavlja poslanice, on odgovara na pitanje koje je crkva postavila u vezi sa seksualnim odnosima između žena i muškaraca. S obzirom na društvenu klimu u Korintu, Korinćani su mislili da bi bilo dobro da svako ostane u celibatu. Pavle se slaže da je celibat dobra stvar i čak kaže da bi voleo da više ljudi može da bude u celibatu, kao i on. Pavle ne omalovažava brak. Sve što kaže je da postoje očigledne dobrobiti samačkog života u službi. Međutim, Pavle pominje da je samovanje Božiji dar i nemaju svi taj dar (stih 7). Za one koji su trenutno u braku, Pavle im kaže da ostanu u braku, a u 10. stihu, Pavle kaže, „Ne ja, nego Gospod”. Ovo znači da Pavle prenosi ovo kao direktnu zapovest od Gospoda. Ova zapovest dolazi od Isusovog učenja u evanđeljima, posebno Mateju 5:32.
Na kraju, u 12. stihu, Pavle se obraća „mešovitim brakovima” – onima između hrišćana i nehrišćana. S obzirom na dominantno okruženje, hrišćani mogu da padnu u iskušenje da se razvedu od svojih nevernih supružnika, misleći da će tako sebe da pročiste. Pavle kaže vernom supružniku da ostane sa nevernikom, uz komentar da ova zapovest dolazi od njega, ne od Isusa. Ali, Pavle ne nudi ovde svoje mišljenje. On kaže da Isus nikada nije direktno govorio o ovom tokom svoje zemaljske službe. Evanđelja ne sadrže nikakvo direktno Isusovo učenje koje se bavi situacijom vernog supružnika u braku sa nevernikom. Isus je dao samo jedan legitiman razlog za razvod (Matej 5:32; 19:9), a brak sa nevernikom to nije.
Stoga, najbolji odgovor je da je Pavle dao novi osvrt na oblast kojom se Isus nije posebno bavio. Zato Pavle kaže, „Ja, ne Gospod.” Drugim rečima, ja, ne Isus, dajem ovu zapovest, iako se zasniva na principima koje je Isus podučavao. Iako je Isusova služba bila sveobuhvatna, On nije govorio o svemu što se tiče hrišćanskog života. Zato je poslao apostole da nastave Njegovu službu posle vaznesenja, zato imamo Bogom nadahnutu Bibliju, „da čovek Božiji može biti pripravljen za svako dobro delo”. Pavle je bio odgovoran za mnogo novih otkrivenja, iako je Sveti Duh bio autor tih otkrivenja. U mnogim svojim poslanicama, Pavle otkriva „tajne”. Reč „tajna” je tehnički termin koji označava neku prethodno neotkrivenu istinu koja je sada otkrivena, kao što je ta da se crkva sastoji od Jevreja i mnogobožaca (Rimljanima 11:25) ili vaznesenje (1. Korinćanima 15:51-52). Pavle prosto daje dodatno otkrivenje u vezi sa brakom o kome Isus nije detaljnije govorio.
English
Da li su spisi apostola Pavla nadahnuti (1. Korinćanima 7:12)?
