Pitanje
Kada doktrina može da se smatra istinski biblijskom?
Odgovor
Doktrina se može smatrati istinski biblijskom kada je Biblija, direktno, podučava. Neko pitanje može biti nebiblijsko (suprotno biblijskom učenju), vanbiblijsko (nije pomenuto u Bibliji), zasnovano na Bibliji (u vezi sa podučavanjem u Bibljii) ili biblijsko.
Nebiblijska doktrina je bilo koje učenje koje je suprotstavljeno jasnom učenju Biblije. Na primer, verovanje da je Isus zgrešio je nebiblijsko. To je u direktnoj suprotnosti sa onim što Biblija podučava na mnogim mestima, uključujući i Jevrejima 4:15: „On je u svemu bio iskušan — slično nama — izuzev greha″.
Vanbiblijska doktrina bila bi bilo koje učenje koje nije direktno podučavano u Bibliji. Može da bude dobro ili loše. Na primer, glasanje na demokratskim izborima je pozitivna praksa, ali se, direktno, ne podučava u Bibliji. Proslavljanje nekih praznika nije ni dobro ni loše: „Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje″ (Rimljanima 14:5). Svako podučavanje u vezi sa poštovanjem Uskršnjeg posta je vanbiblijsko.
Druga učenja mogu da se zasnivaju na bibijskim principima, a da ih Bilbija, direktno, ne podučava. Na primer, pušenje se nikada ne pominje u Bibliji. Ipak, možemo da tvrdimo da tu praksu treba izbegavati, na osnovu 1. Korinćanima 6:19-20: „Ili zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga koji je u vama…..te ne pripadate samo sebi? Vi ste, naime, skupo kupljeni, proslavite, dakle, Boga svojim telom″. Kada se primeni biblijski princip, možemo pouzdano da ga podučavamo kao biblijski zasnovanu doktrinu.
Stoga, biblijske doktrine su učenja koja se, otvoreno, podučavaju u Bibliji. Primeri toga uključuju Božije stvaranje neba i zemlje (Postanje 1:1), grešnost ljudi (Rimljanima 3), Isusovo devičansko rođenje (Matej 1:20-25; Luka 1:26-38), fizička smrt i doslovno Isusovo vaskrsenje (1. Korinćanima 15:3-11), spasenje samo po blagodati putem vere (Efescima 2:8-9), nadahnuće Biblije (2. Timoteju 3:16-17) i mnogi drugi.
Problemi nastanu kada ljudi pomešaju te kategorije. Na primer, podučavanje da je devičansko rođenje proizvoljna doktrina u koju hrišćani mogu, ali i ne moraju da veruju znači odbaciti suštinsko učenje Biblije. To podučavanje predstavlja biblijsku doktrinu kao nebitnu. Zatim, ima onih koji predstavljaju vanbiblijska podučavanja kao da su biblijske doktrine. Mišljenjima i sklonostima ljudi se pripisuje težina Božijeg zakona; to se nekada dešava po pitanju oblačenja, muzičkih stilova i izbora hrane. Kada „učimo nauke koje su ljudske zapovesti" (Marko 7:7), postajemo kao fariseji koje je Isus strogo osudio.
Naš cilj mora da bude da govorimo jasno i odlučno kada je Biblija jasna. Kada su u pitanju vanbiblijske stvari, moramo da budemo oprezni da izbegnemo dogmu. Kao što su mnogi rekli: jedinstvo treba da postoji u vezi sa bitnim pitanjima; raznolikost u nebitnim; dobročinstvo u svim stvarima.
English
Kada doktrina može da se smatra istinski biblijskom?
