Pitanje
Šta je to božansko proviđenje?
Božansko proviđenje je način na koji i kroz koji Bog upravlja svim stvarima u svemiru. Doktrina božanskog proviđenja tvrdi da je u Bog u potpunoj kontroli svih stvari. Ovo uključuje svemir u potpunosti(Psalam 103:19), fizički svet (Matej 5:45), poslove svih nacija (Psalam 66:7), ljudsko rađanje i sudbinu (Galaćanima 1:15), ljudske uspehe i promašaje (Luka 1:52), i zaštitu Njegovog naroda (Psalam 4:8). Ova doktrina je u potpunoj suprotnsti ideji da svemirom upravlja slučajnost ili sudbina.Svrha ili cilj božanskog proviđenja je da ispuni Božiju volju. Da bi bio siguran da će se Njegovi planovi ispuniti, Bog upravlja ljudska dela i poslove kroz prirodni poredak stvari. Prirodni zakoni su ništa više od prikaza Boga na delu u svemiru. Prirodni zakoni nemaju inherentnu silu, niti mogu da deljuju nezavisno. Prirodni zakoni su pravila i proncipi koje je Bog postavio na mesto da bi mogli da upravljaju načinom na koji stvari funkcionišu.
Isto važi za ljudski izbor. U pravom smislu te reči mi nemamo slobodu da biramo ili delujemo nezavisno od Božije volje. Sve što činimo i sve što izabiramo je u potpunoj saglasnosti sa Božijom voljom—čak i naši grešni izbori (1. Mojsijeva 50:20). U suštini Bog je taj koji kontroliše naše izbore i naša dela (1. Mojsijeva 45:5; 5. Mojsijeva 8:18; Priče 21:1), ali ipak On ga pravi tako da ni na koji način ne ugrožava našu odgovornost slobodnih bića, niti odriče realnost našeg izbora.
Doktrina božanskog proviđenja se može jezgrovito sažeti ovako: “Bog u večnoj prošlosti, po savetu svoje sopstvene volje je odredio sve što će se dogoditi; no, ni u kom slučaju Bog nije autor greha; niti je ljudska odgovornost uklonjena.” Prvobitan način kroz koji Bog ispunjava svoju volju je kroz sekundarne uzroke (t.j. prirodne zakone, ljudske izbore). Drugim rečima, Bog radi indirektno kroz ove sekundarne uzroke da bi ispunio svoju volju.
Bog ponekad deluje i direktno da bi ispunio svoju volju. Ova dela su ono što mi nazivamo čudima (t.j. nadprirodni događaji koji su suprotni prirodnim). Čudo je Božije zaobilaženje, za kratak period vremena, prirodnog poretka stvari, da bi ispunio Svoju volju ili svrhu. Dva primera iz knjige Dela apostolska treba da pomognu da se vidi kako Bog deluje direktno i indirektno da bi ispunio Svoju volju. U Delima 9 vidimo obraćenje Savla iz Tarsa. U zaslepljujućem bljesku svetlosti i u glasu koji je jedino Savle/Pavle čuo, Bog je promenio njegov život zauvek. Bila je Božija volja da upotrebi Pavla za dalje ispunjavanje Njegove volje, i Bog je iskoristio direktna sredstva da obrati Pavla. Govorite sa bilo kim ko se obratio u hrišćanstvo, no mnogo je verovatno nećete čuti priču sličnu ovoj. Većina nas dolazi Hristu tako što čuje propoved koja je propovedana ili kroz čitanje knjige ili kroz svedočanstvo prijatelja ili člana porodice. Isto tako, obično postoje životne okolnosti koje su dovela do toga — gubitak posla, gubitak člana porodice, razvod, hemijska zavisnost. Pavlovo obraćenje je bilo direktno i nadprirodno.
U Delima Apostolskim 16:6-10, možemo da vidimo kako Bog ispunjava svoju volju indirektno. Ovo se dešava tokom Pavlovog drugog misionarskog putovanja. Bog je želeo da Pavle i njegovi prijatelji odu u Troadu, ali kada je Pavle napustio Antiohiju Pisidijsku, on je želeo da ode na istok u Aziju. Biblija kaže da im je Sveti Duh zabranio da propovedaju Reč Božiju u Aziji. Tada su oni hteli da odu na zapad u Vitiniju, no ih je Sveti Duh sprečio, tako da su na kraju otišli u Troadu. Ovo je pisano u retrospektivi, ali u to vreme su verovatno postojala neka logična objašnjenja zašto nisu mogli da odu u ove dve oblasti. Međutim, posle toga su shvatili da ih je Bog uputio tamo gde je želeo da odu—to je proviđenje. Priče Solomonove 16:9 kažu: “Srce čovečije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove. ”
Sa druge strane, postoje oni koji kažu da koncept da Bog direktno ili indirektno orkestrira sve stvari uništava bilo kakvu mogućnost slobodne volje. Ako je Bog u potpunoj kontroli, kako možemo da budemo istinski slobodni u odlukama koje donosimo? Drugim rečima, da bi slobodna volja imala smisla, treba da postoji nešto koje je izvan Božije suverene kontrole—t.j., nepredviđen slučaj ljudskog izbora. Neka da pretpoložimo poradi arumenta da je ovo istina. Šta onda? Ako Bog nije u kontroli svih nepredviđenih slučaja, kako onda On može da garantuje naše spasenje? U Filipljanima 1:6 Pavle kaže: “…da će onaj koji je započeo dobro delo u vama dovršiti to do dana Hrista Isusa.” Ako Bog nije u kontroli svih stvari, tada su ovo obećanja i sva druga obećanja nevažeći. Ne bismo mogli da imamo potpunu sigurnost da će delo spasenja koje je započeto u nama, biti dovršeno.
Još više, ako Bog nije u kontroli svih stvari, tada On nije suveren, a ako nije suveren, tada On nije Bog. Tako da ako želimo da zadržimo slučajnost van Božije kontrole cena će biti da tvrdimo da Bog nije uopšte Bog. I ako naša “slobodna” volja može da istisne božansko proviđenje, onda ko je na kraju Bog? Mi smo. To je, očigledno, neprihvatljivo svima koji imaju hrišćanski ili biblijski pogled na svet. Božansko proviđenje ne uništava našu slobodu. Utoliko pre, božansko proviđenja je to koje nam pomaže da koristimo tu slobodu na ispravan način.
English
'Šta je to božansko proviđenje?
