Питање
Зашто је Бог наредио Авраму да жртвује Исака?
Одговор
Аврам је у свом животу много пута послушао Бога, али ништа није могло да се упореди са тестом из 1. Мојсијеве у 22 глави. Божија наредба је гласила: “Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати” (1. Мој. 22:2). Исак је био дете обећања што је овај захтев чинило још чуднијим и шокантнијим. Како је Аврам одговорио Богу? Беспоговорном послушношћу. Већ следећег јутра кренуо је на пут заједно са слугама, магаретом, дрвима за паљење жртве и сином Исаком. Његова апсолутна послушност упркос нелогичном наређењу донела је славу Богу и због тога је и данас пример како Бог треба да буде прослављен. Ако смо послушни онако како је Аврам то био, верујући да је Божији план најбољи, тиме узвисујемо Бога и његов карактер. Аврамова послушност пред ужасном заповешћу узвисила је Божију суверену љубав, оправдала поверење у њега и његову доброту. Његова вера у Бога којег је познавао и волео обезбедила му је место међу херојима вере који се помињу у Јевејима 11. глави.
Бог издваја Аврамову веру као једину по којој се добија спасење и ставља је као пример свима онима који долазе после Аврама. У 1. Мој. 15:6 пише: “И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.” Тај основ хришћанске вере потврђен је у Римљанима 4:3 и Јакову 2:23. Исту праведност коју је примио Аврам добијамо и ми када вером прихватамо Божију жртву за наше грехе, Исуса Христа. “Онога који није знао греха Бог је учинио грехом за нас, да ми у њему постанемо праведност Божија” (2. Коринћанима 5:21).
Старозаветна прича о Авраму је темељ новозаветног учења о жртви помирења коју је Господ Исус Христос поднео на крсту за све људе. Много векова касније Исус је изјавио: " Авраам, отац ваш, ликовао је што ће видети мој дан, и - видео је и обрадовао се” (Јован 8:56). Између ова два библијска приказа постоје бројне паралеле од којих издвајамо неколико:
• “Узми сада сина свог, јединца свог милог Исака” (с. 2); „Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао” (Јован 3:16).
• “Иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо” (с. 3). Верује се да је Морија била на месту где се сада налази Јерусалим у коме је Исус био разапет изван градских зидина (Јеврејима 3:16).
• “Спали га на жртву тамо” (с. 2); “Христос је умро за наше грехе - по Писмима” (1. Кор. 15:3).
• “И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом” (с. 6); Исус “носећи свој крст” (Јован 19:17).
• “А где је јагње за жртву?“ (с. 7); Јован Крститељ је рекао: „Ево јагње Божије које уклања грех света” (Јован 1:29).
• Из послушности оцу Исак је пристао је да буде жртва (с. 9); Исус се молио: “Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша; али не како ја хоћу него како ти" (Матеј 26:39).
• Исаково ускрснуће има пренесено значење, али Исусово је било стварно. “Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио он који је примио обећања, коме је речено: ‘По Исааку назваће ти се потомство’. Помислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику” (Јеврејима 11:17-19); Исус “је сахрањен, и васкрснут трећега дана - по Писмима” (1. Коринћанима 15:4).
Зашто је Бог наредио Авраму да жртвује Исака?
