Питање
Шта Свето писмо говори о процесу старења?
Одговор
Свето писмо говори о старењу као о нормалном, природном делу живота у овом свету. Процес старења је пун достојанства јер старење логично доноси више мудрости и искуства. „Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном" (Пословице 16:31; погледајте и Пословице 20:29). Бог жели да не заборавимо да је живот кратак (Јаковљева 4:14) и да лепота младости брзо пролази (Пословице 31:30; 1. Петрова 1:24).
На крају, питање старења не може да се одвоји од питања смисла живота и идеје о наслеђу које иза себе остављамо. У књизи Проповедника, Соломон даје веома мудар поглед на процес старења и проблеме који су за то везани.
Рођени смо са природном склоношћу да живимо за тренутак, али бесмисленост овог приступа је тема стихова у Проповеднику 1 – 7. Како људи старе и све више осећају утицај своје смртности, обично покушавају да улажу своја средства која се полако топе у пројекте који по њима више дају трајни смисао животу, посебно се надајући да ће наставити своје „име" у трајном завештању (Проповедник 2). Нажалост, нико не може да предвиди који ће пројекти имати трајну вредност и значај (Проповедник 3:1–15), и то наравно доноси одређено разочарање, чак и очајање због краткоће живота и очигледне неправде „под сунцем" (израз који Соломон користи када говори о животу на земљи) (Проповедник 3:16—7:29).
Соломонова нада је да ће народ, стицањем већег разумевања да су таква дела увек пролазног карактера, сазрети у мудрости у коришћењу свог дела имовине пре смрти (Проповедник 8—12; такође погледај Псалам 90:12). Ова мудрост расте када смо свесни „времена и суда" – јер потребно нам је Божије виђење живота зато што смо суочени са очигледном краткотрајношћу и неправдом (Проповедник 3:15ц–17; 8:5б–8, 12б–15; 9:11–12; 11:9; 12:14). Хебрејско шватање времена у овим одељцима је комбинација идеје о добијеној прилици (а то је право време да се целишодно делује када се укаже прилика) и ограниченим животним веком (мало је времена пре него што та прилика нестане). Хебрејска идеја суда у истим овим текстовима има за претпоставку потпуну слободу која нам је дата да користимо наш "удео" живота, онако како нас воде наше жеље, и у исто време одговорност Оном који нам је поделио и доделио ове уделе. Новозаветну паралелу за ове концепте можемо да пронађемо живо описану у Исусовим параболама о десет девојака и талантима (Матеј 25), у параболи о два сина (Матеј 21:28–32), и оној о неправедном управитељу (Лука 16:1–13).
Писац књиге Проповедника признаје да постоје потешкоће и изазови у старењу, укључујући ментално пропадање. Књига Проповедника говори о овим потешкоћама из људске перспективе (Проповедник 7:15–18; 8:14—9:3) а ипак даје мудри одговор како би нам помогао да старимо из Божије перспективе, укључујући идеје о „времену и суду". Са неизбежним разочарањем због људске судбине, због наше свеопште покварености, несигурности и смртности – мудро је запамтити да: „… ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву. Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио. И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем" (Проповедник 9:4–6). Ово спознање да је човек одговоран Богу за свој Богом дат „удео", требало би буде подстрек да радосно користимо предност свих својих дарова, мудрости, и прилика у животу пре или касније – пре него што све прилике нестану (9:7–10; 11:9—12:7).
Оно што може да нас мотивише из ових стихова из књиге Проповедника је да је смисао живота испуњен у нашем богомдатом смислу, а наш смисао је испуњен само када искористимо наш богомдан удео у Христу, Божијем обећаном Спаситељу. Иако овај удео може да изгледа као да је много неправеднији за неке људе, животни смисао ће бити потпун једино на коначном суду када будемо примили своје наследство (Проповедник 7:11) за начин на који смо уложили у свој удео, било да је то добро или лоше (Проповедник 12:14; упореди са: 2. Коринћанима 5:10). На тај дан видећемо Бога као часног у својим наградама, без обзира на то колико се чини да су неправедно или неправилно распоређени удели у овом животу.
English
Шта Свето писмо говори о процесу старења?
