Питање
Шта то значи да је Библија надахнута?
Одговор
Када људи кажу да је Библија надахнута, под тим подразумевају чињеницу да је Бог натприродно утицао на људе, ауторе Писма, на такав начин, да оно што су написали је била сама Божија реч. У контексту Писма, реч надахнуће једноставно значи “Бог-Удахнуо.” Надахнуће нам комуницира да је Библија заиста Божија реч, и чини Библију јединственом међу свим другим књигама.
Док постоје различита мишљења до које мере је Библија надахнута, нема сумње да Библија сама по себи тврди да је свака реч, у сваком делу Библије, надахнута од Бога (Прва Коринћанима 2:12-13; Друга Тимотеју 3:16-17). Овај поглед на Писмо се обично зове “потпуно дословно” надахнуће. То значи да се надахнуће односи на саме речи (дословно надахнуће), а не само на концепт или идеје; и да се надахнуће односи на све делове Писма и на све теме Писма (потпуно надахнуће). Постоје људи који верују да су само неки делови Библије надхнути, или само мисли или концепт који се односи на религију да су надахнути, али овакав поглед на надахнуће пропушта оно што Библија тврди сама по себи. Потпуно дословно надахнуће је основна карактеристика Божије речи.
До које мере се протеже надахнуће јасно се може видети у Другој Тимотеју 3:16-17: “Све Писмо је богонадахнуто и корисно за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело.” Овај стих нам каже да је Бог надахнуо цело Писмо и да је то корисно за нас. Нису надахнути само неки делови Библије који се односе на религијске доктрине, већ је сваки део, од Прве Мојсијеве до Откривења, Божија реч. Зато што је надахнуто од Бога, Писмо је самим тим ауторитет када се ради о успостављању доктрине и потпуно је довољно да научи човека како може да има исправан однос са Богом, “одгајање у праведности.” Библија не само да тврди да је надахнута од Бога, веч да има способност да нас промени и да нас учини “савршеним,” потуно припремљеним за добро дело.
Други стих који се односи на надахнуће Писма је Друга Петрова 1:21. Овај стих нам каже да “никад пророштво не би човечијом вољом, него су Духом Светим ношени свети људи говорили од Бога.” Овај стих нам помаже да шватимо да иако су људи написали Писмо, речи које су писали су биле саме Божије речи. Иако је Бог користио људе и њихове различите личности и стилове писања, Бог је богонадахнуо сваку реч коју су написали. Сам Исус је потврдио потпуно дословно надахнуће Писма када је рекао: "Не мислите да сам дошао да разрешим закон и пророке; нисам дошао да разрешим него да испуним. Јер заиста вам кажем, док не прође небо и земља, неће ни једно иота или једна цртица од закона нестати, док се све не збуде (Матеј 5:17-18). У овим стиховима, Исус подвлачи тачност Писма до најмањег детаља и до најситнијг знака интерпункције – зато што је то реч Божија.
Зато што је цело Писмо надахнута Божија реч, можемо исто тако да закључимо и да је непогрешива и ауторитативна. Исправан поглед на Бога води једну особу ка исправном погледу ка Његовој речи. Зато што је Бог свемоћан, свезнајући и потпуно савршен, Његова реч ће по својој природи имати исте карактеристике. Исти стихови који успостављају основу за надахнуће Писма су исти стихови који успостављају основу за непогрешивост и ауторитет. Без сумње, Библија је оно што и тврди да јесте – непорецива, ауторитативна Божија реч човечанству.
Шта то значи да је Библија надахнута?
