Питање
Како хришћанин треба да гледа на самопоштовање?
Одговор
Многи дефинишу самопоштовање као “осећање вредности засновано на сопственим вештинама, достигнућима, статусу, финансијским средствима и спољашњости”. Овакво самопоштовање наводи особу да се осећа независном и поносном и да сама себи постане идол, а то убија жељу за Богом. Јаков 4:6 говори нам да се “Бог супротставља охолима, а понизнима даје благодат”. Ако се ослањамо само на земаљска добра, осећај вредности неизбежно ће нам бити заснован на поносу. Исус је рекао: „ Тако и ви говорите кад свршите све што вам је наређено: ми смо некорисне слуге, учинили смо што смо били дужни да учинимо" (Лука 17:10).
То не значи да хришћани не треба да поштују себе. Осећај да смо добри не треба да зависи од наших дела, већ од онога што јесмо у Христу. Треба да се понизимо пред њим да би нас узвисио. Псалам 16:2 нас подсећа: „Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.“ Хришћани спознају сопствену вредност када имају добар однос с Богом. Знамо да смо драгоцени зато што је Бог платио високу цену за нас крвљу свог Сина, Исуса Христа.
С једне стране, низак ниво самопоштовања или комплекс ниже вредности је супротан поносу. Али с друге стране гледано, то је вид поноса. Људи са комплексом ниже вредности желе да их људи сажаљевају, да им пруже пажњу и утеше их. Комплекс ниже вредности, као и код поноса, може да значи “погледај мене”. То је само другачији пут који води до истог циља – себичности и обузетости собом. Оно што се очекује од нас је да будемо несебични, да умиремо себи и преусмеримо пажњу на великог Бога који нас је створио и који нас укрепљује.
Библија каже да нас је Бог учинио вредним кад нас је изабрао да будемо његов народ (Ефесцима 1:14). Због тога је само он достојан части и хвале. Када имамо здраво самопоштовање, нећемо допустити себи да упаднемо у ропство греха. Треба да се водимо понизношћу и једни друге сматрамо већим од себе (Филипљанима 2:3). Римљанима 12:3 упозорава: “Кажем сваком који је међу вама - да не мисли о себи више но што ваља мислити, него нека вам мисли буду усмерене на разборито размишљање, према мери вере коју је Бог сваком доделио.”
Како хришћанин треба да гледа на самопоштовање?
