Питање
Зашто има толико много хришћанских тумачења?
Одговор
Библија каже да постоји „Један Господ, једна вера, једно крштење” (Ефесцима 4:5). Овај одељак наглашава да треба да постоји јединство у Христовом телу јер у нама пребива исти Дух (четврти стих). У трећем стиху Павле моли да се очува понизност, кроткост, стрпљивост и љубав – а све оне су потребне да се очува јединтво. Према 1. Коринћанима 2:10-13, Свети Дух зна Божији ум (11. стих) кога Он и открива (10. стих) и поучава (13. стих) онима у којима пребива. Ово деловање Светог Духа назива се просветљење.
У савршеном свету сваки верник би марљиво проучавао Библију (2. Тимотеју 2:15) и у молитви се ослањао на просветљење Светог Духа. Као што се јасно види, ово није савршен свет. Не слуша Светог Духа свако ко га поседује. Постоје хришћани који га жалосте (Ефесцима 4:30). Питај било ког едукатора, чак и најбољи учитељ има лоше ђаке који се опиру учењу, без обзира на то шта он чинио. Тако да је један од разлога што људи имају различита тумачења тај што неки не слушају Учитеља, Светог Духа. Ево неких од разлога за широк дијапазон веровања међу онима који у библијски учитељи.
1. Невера. Чињеница је да многи од оних који тврде за себе да су хришћани никада нису били наново рођени. Носе назив „хришћанин“ али није било праве промене срца код њих. Многи који чак не верују да је Библија истинита се усуђују да буду библијски учитељи. Тврде да говоре у Божије име али живе у невери. Многа погрешна тумачења Писма долазе из таквих извора.
Немогуће је да необраћен човек исправно тумачи Писмо. „А земаљски човек не прима што је од Божијег Духа, јер је то за њега лудост, и не може да сазна, зато што о томе треба на духован начин расуђивати.“ ( 1. Коринћанима 2:14). Неспасен човек не може да разуме библијске истине. Нема у себи просветљење. Штавише, то што је неко пастор или теолог и даље не значи да је спасен.
Пример хаоса који је настао из неверовања налазимо у Јовану 12:28-29. Исус се моли Оцу речима: „Оче, прослави своје име.” Отац одговрара гласом копи се може чути са неба, који сви около чују. Међутим, запази како се различито тумаче те речи: „А народ, који је стајао и чуо, рече: гром је загрмео; други рекоше: анђео му је говорио”. Сви су чули исто, јасну изјаву са неба, а свако је чуо оно што је желео да чује.
2. Недостатак поуке. Апостол Петар је упозправао против оних који погрешно тумаче Писмо. Он приписује њихово лажно учење делимично чињеници да су „ненаучени“ (2. Петрова 3:16). Тимотеју је речено: „Потруди се да се покажеш врстан пред Богом као радник који не мора да се стиди, који право управља речју истине.“ Нема пречице за исправно библијско тумачење, принуђени смо на проучавање.
3. Лоша херменаутика. Много грешака је настало просто због неуспеха да се примени добра херменаутика (наука о тумачењу Писма). Вађење стиха из конкеста може да нанесе велику штету ономе о чему стих у суштини говори. Занемаривање ширег контекста поглавља или књиге, неуспех да се разуме историјски и културолошки контекст такође доводи до проблема.
Зашто има толико много хришћанских тумачења?
