Питање
Шта је хришћанска наука?
Одговор
Хришћанску науку основала је Мери Бејкер Еди (1821-1910) која је увела нове идеје о духовности и здрављу. Инспирисана сопственим искуством исцељења 1866. године, Едијева је провела године у проучавању Библије, молитви и истраживању разних метода исцељења. Крајњи резултат је био систем исцељења који је назвала “хришћанска наука” 1879. године. Њена књига „Наука и здравље са библијским кључем“ утрла је нови пут спознавању везе између ума, тела и духа. Едијева се ту није зауставила па је основала колеџ, цркву, издавачко предузеће и угледне новине „Кришчен сајенс монитор“. Због своје сличности са осталим групама, многи верују да је хришћанска наука култ, а не хришћанска деноминација.
Хришћанска наука учи да је Бог – Отац и Мајка свега што постоји – потпуно добар и потпуно духован као и да цело његово створење, укључујући и праву природу сваке особе, има божанско обличје које је без мане. И пошто је Божија творевина добра, зло попут болести, смрти и греха не може бити део фундаменталне стварности. Тачније, та зла су резултат живота одвојеног од Бога. Главни пут за приближавање Богу и исцељење болести је молитва. То шватање се разликује од Библијског учења које каже да је сваки човек рођен са наслеђеним Адамовим грехом који га раздваја од Бога. Без Божије милости која нас спасава посредством Христове смрти на крсту, никад не бисмо били излечени од најгоре од свих болести – греха.
Уместо да учи да Исус Христос исцељује од духовне болести (види Исаија 53:5), хришћанска наука узима Христову службу као своју парадигму за исцељење, верујући да она показује саму срж исцељења у односу на спасење. Следбеници хришћанске науке се моле да би боље појмили Божију стварност и његову љубав, и да би искусили и помогли другима да искусе хармонизујуће, исцељујуће ефекте свог спознања.
За већину следбеника хришћанске науке духовно излечење је први избор због чега се окрећу сили молитве уместо медицинском лечењу. Власти се понекад противе таквом веровању, нарочито у случајевима када се медицинско лечење ускраћује деци. Па ипак, не постоји црквено правило које одређује својим члановима како ће се лечити.
У хришћанској науци нема свештених лица. Улогу пастора и проповедника преузели су Библија и књига “Наука и здравље”. Библијске лекције се проучавају сваког дана, а недељом их пред свима читају изабрани чланови сваке локалне заједнице. Цркве имају и недељне састанке са сведочанствима на којима чланови заједнице деле своја искуства исцељења и опоравка.
Од свих постојећих “хришћанских” култова, хришћанска наука носи најнеприкладније име. Она нити је хришћанска, нити је заснована на науци. Хришћанска наука пориче све темељне истине које један систем веровања чине хришћанским. Такође, она се супротставља науци зато што инсистира на мистичкој духовности њу ејџа која је пут ка физичком и духовном исцељењу. Зато она треба да буде препозната и одбачена као нехришћански култ.
Шта је хришћанска наука?
