Питање
Како да разумем концепт Бога Оца?
Одговор
„Видите какву нам је љубав дао Отац — да се назовемо деца Божија, и јесмо. Свет нас зато не познаје, што њега није упознао". И то смо ми! Разлог што нас свет не познаје је тај што не познаје Њега" (1. Јованова 3:1). Овај одељак почиње заповешћу: „Видите". Јован жели да посматрамо како се манифестује Божија љубав. Он је направио увод о Божијој љубави у претходном поглављу (1. Јованова 2:5, 15), укратко овде говори о њој, и у потпуности је објашњава у четвртом поглављу. Јованов циљ је да опише врсту љубави коју Бог даје Својој деци, „какву нам је љубав дао". Грчки превод за ове речи се може наћи само шест пута у Новом завету и увек подразумева запрепашћење и дивљење.
Оно што је занимљиво је напоменути овде је да Јован не каже: „Отац нас воли". Да је то урадио, описао би стање. Уместо тога, он нам говори да је нам је Отац „дао" Своју љубав, и из тога следи да је осликао деловање и величину Божије љубави. Такође је занимљиво запазити да је Јован са циљем употребио реч „Отац". Та реч подразумева однос између оца и детета. Међутим, Бог није постао Отац онда када нас је усвојио као децу. Божије очинство је је вечно. Он је вечно Отац Исуса Христа и кроз Исуса Он је нама Отац. Кроз Исуса примамо Божију љубав и названи смо „децом Божијом".
Каква је част што нас Бог зове Својом децом и даје нам сигурност да смо као деца наследници и сунаследници са Христом (Римљанима 8:17). У свом еванђељу Јован нам такође говори да Бог даје право онима који су примили Христа као Господа и Спаситеља да постану деца Божија (Јован 1:12). Бог проширује Своју љубав на Свог Сина Исуса Христа, и кроз Њега, на сву Његову усвојену децу.
Када нам Јован каже: „и јесмо!", он изјављује који је заиста наша позиција. Сада, у овом тренутку, ми смо Његова деца. Другим речима, то није обећање које ће Бог испунити у будућности. Не, истина је да смо ми већ Божија деца. Уживамо сва права и привилегије свог усвојења јер смо упознали Бога као Оца. Као Његова деца, ми доживљавамо Његову љубав. Као Његова деца ми га признајемо као Оца, јер имамо искуство познавања Бога. У Њега који нас воли, обезбеђује нам све, и штити нас, као што би то учинио наш земаљски отац, стављамо своје поуздање и веру. Као што би требало да чини и земаљски отац, Бог дисциплинује своју децу када су непослушна или када се оглуше на Његове заповести. Он то чини на нашу корист тако да „да дођемо до учешћа у његовој светости" (Јеврејима 12:10).
Има много начина на које Писмо описује оне који воле Бога и послушни су му. Ми смо наследници Божији и сунаследници са Христом (Римљанима 8:17); ми смо свето свештенство (1. Петрова 2:5); ми смо нова створења (2. Коринћанима 5:17); и ми смо учесници у Божијој природи (2. Петрова 1:4). Међутим, више од било чега горе наведеног, важнија од било какве титуле или позиције је једноставна чињеница да смо Божија деца и да је Он наш небески Отац.
Како да разумем концепт Бога Оца?
