Питање
Да ли Бог мења мишљење?
Одговор
Малахија 3:6 објављује: “Јер ја Господ не мењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте.” Слично, Јаков 1:17 нам каже: “Сваки добар дар и сваки савршен поклон долази одозго од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене .” Значење Треће Мојсијеве 23:19 не може бити јасније: “Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?” Не, Бог не мења своје мишљење. Ови стихови само подцртавају чињеницу да је Бог непроменљив. Како онда можмо да објаснимо стихове као што је Прва Мојсијева 6:6: “Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу”? Исто у Јони 3:10, где пише: “И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.” Слично, Друга Мојсијева 32:14 изјављује: “И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.” Ови стихови говоре о Господу који се “каје” за нешто и изгледа као да се то супроставља доктрини Божије непроменљивости. Међутим, детаљно истраживање ових пасуса открива да ови стихови у ствари нису показатељи да Бог може променити своје мишљење. У оригиналном језику, реч која је преведена са “покајати” или “ражалити” у Јеврејском је израз “бити жао некога.” Да ти је жао некога не означава да се десила промена; једноставно значи да постоји жаљење што се нешто десило.
Узмите у обзир Прву Мојсијеву 6:6: “Покаја се Господ што је створио човека на земљи…” Овај стих се чак наставља речима: “И би му жао у срцу.” Овај стих каже да се Бог покајао што је створио човека. Но очигледно је да није донео супротно решење. Уместо тога, кроз Ноја, је дозволио да човек продужава да живи. Чињеница да смо живи данас је доказ да се Бог није предомислио што је створио човека. Такође, контекст овог пасуса је опис грешног стања у коме је човек живео, као и да је његова грешност узроковала Божију жалост, а не само човеково постојање. Погледајте Јону 3:10: “… и раскаја се Бог од зла које рече да им учини, и не учини..” И опет, користи се исти Јеврејски израз, који се преводи са “бити жао неког.” Зашто је Богу било жао онога што је планирао да уради Ниневљанима? Зато што су се променили у срцу и као последица тога променили су се од непослушности ка послушности. Бог је у потпуности доследан. Бог је намеравао да казни Ниневију због њеног зла. Међутим, Ниневија се покајала и променила своје путеве. Као последица тога, Бог се смиловао на Ниневију, што је у потпуности доследно са његовим карактером.
Римљанима 3:23 нас учи да су сви људи згрешили и да не могу да достигну Божији стандард. Римљанима 6:23 тврди да је последица овог смрт (духовна и физичка). Тако да су Ниневљани заслужавали казну. Сви ми смо суочени са овом ситуацијом; човеков избор да згреши је то што нас одваја од Бога. Човек не може да криви Бога за сопствену непријатну ситуацију у којој се налази. Тако да би било супротно Божијем карактеру да не казни Ниневљане да су наставили да греше. Међутим, Ниневљани су се окренули послушности, и због тога је Бог одлучио да их не казни, као што је првобитно намеравао. Да ли је промена код Ниневљана задужила Бога да поступи онако како је поступио? Апсолутно не! Бог никада не може да буде дужан човеку. Бог је добар и праведан, и изабрао је да не казни Ниневљане због промене у њиховом срцу. Ако постоји једно нешто на које упућује овај пасус, је чињеница да се Бог не мења, јер да Господ није поштедео Ниневљане, то би било супротно његовом карактеру.
Делови Светог Писма који се тумаче као да се Бог мења су људски покушај да се објасне Божији поступци. Бог је намеравао да уради нешто, али је уместо тога урадио нешто друго. Нама то изгледа као промена. Али за Бога, који је свезнајући и суверен, то није промена. Бог је одувек знао шта ће урадити. Бог зна шта треба да уради да би људи испунили његов савршен план. “Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља… Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.” (Исаија 46:10-11). Бог је претио Ниневији разрушењем, знајући да ће то натерати Ниневљане да се покају. Бог је претио Израелу уништењем знајући да ће се Мојсије заузети за њих. Бог се не каје за своје одлуке, али је растужен због начина на који људи понекад реагују на његове одлуке. Бог не мења своје мишљење већ радије поступа у складу са својом Речју у односу на наше поступке.
Да ли Бог мења мишљење?
