Питање
Зашто је Бог толико различит у Старом завету у односу на Нови завет?
Одговор
Верујем да се у самом срцу овог питања крије основно неразумевање оног што и Стари и Нови завет откривају о природи Бога. Други начин да се изрази ова иста основна мисао је када људи кажу: “Бог Старог завета је Бог гнева док је Бог Новог завета Бог љубави.” Чињеница да је Библија Божије прогресивно откривење нама, о Њему самом, кроз историјске догађаје и кроз Његов однос са људима кроз историју, можда доприноси људском погрешном тумачењу о томе какав је Бог у Старом завету у поређењу са Новим заветом. Међутим, када неко чита и Стари и Нови завет одмах му постаје јасно да се Бог не разликује од једног завета до другог и да су Божији гнев и Његова љубав откривени у оба завета.
На пример, кроз цео Стари завет, Бог је објавио да је “милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином” (Друга Мојсијева 34:6; Четврта Мојсијева 14:18; Пета Мојсијева 4:31; Немија 9:17; Псалам 86:5; Псалам 86:15; Псалам 108:4; Псалам 145:8; Јоил 2:13). Док у Новом завету, су Божија љубав и милосрђе манифестовани чак и више кроз чињеницу да “Бог је толико заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки − ко верује у Њега− не пропадне , него да има вечни живот” (Јован 3:16). Кроз цео Стари завет , такође видимо да начин на који Бог поступа са Израелом је исти као што отац поступа са љубљеним дететом. Када су свесно грешили против Њега и почињали да славе идоле, Бог би их казнио, али сваки пут би их ослободио оног тренутка када би се покајали од идолатрије. Како видимо, ово је мање више исти начин како се Бог односи према Хришћанима у Новом завету. На пример, у Јеврејима 12:6 нам каже “јер кога Бог љуби, онога кара, а бије сваког сина кога прима."
На сличан начин, кроз цео Стари завет, видимо како се Божији гнев излива на непокајане грешнике. Слично, у Новом завету, видимо да гнев Божији још увек “открива се са неба на сваку безбожност и неправедност људи, који неправедношћу задржавају истину” (Римљанима 1:18). Чак и са једним површним читањем Новог завета постаје очигледно да Исус много више говори о паклу него о рају. Тако да је јасно да Бог није ништа другачији у Старом завету у односу на Нови завет. Бог је по својој природи непроменљив. Док ми можемо да видимо један аспект Његове природе откривен у једном делу Писма више него неки други аспект, Он сам по себи је непроменљив.
Када неко заиста почне да чита и изучава Библију, постаје му јасно да се Бог није другачији у Старом завету у односу на Нови завет. Иако се Библија састоји од 66 различитих књига, писана је на 2, (или чак 3) континента, на три различита језика, у периоду од око 1500 година, писало ју је више од 40 аутора (који су произашли из различитих сфера живота), она остаје јединствена књига од почетка до краја без противуречности. У њој видимо како љубљени, милостив и праведан Бог поступа са грешним човеком у различитим ситуацијама. Уистину, Библија је Божије љубавно писмо људском роду. Божија љубав за људе је очигледна кроз цело Писмо. Кроз цело писмо видимо Бога који у љубави и милости позива људе у један посебан однос са Њим, не зато што то заслужују, већ зато што је Он милостив и благодатан Бог, спор на гнев и обилан милосрђем и истином. У исто време видимо светог и праведног Бога који је судија свима онима који су непослушни Његовој речи и који одбијају да га славе, и уместо тога се окрећу да славе богове свог стварања, славећи идоле и друге богове уместо да славе једног и јединог истинитог Бога (Римљанима 1).
Због Божијег праведног и светог карактера, сви греси, прошли, садашњи и будући морају бити осуђени. Али Бог је у својој безграничној љубави обезбедио плату за грех и пут за помирење тако да грешни човек може да избегне Његов грев. Ову предивну истину видимо у стиховима као што је Прва Јованова 4:10 “Љубав је у овоме: не да смо ми заволели Бога, него је Он заволо нас и посло свога Сина као жртву помирења за наше грехе.” У Старом завету Бог је обезбедио жртвени систем по коме је откупљење било могуће за грех, али је жртвени систем био само привремен и као припрема за долазак Исуса Христа који ће умрети на крсту и постати права замена за откуп греха. Спаситељ који је обећан у Старом завету је у потпуности откривен у Новом завету, као и крајњи израз Божије љубави, да пошаље свог Сина Исуса Христа, је откривен у пуној слави. И Стари и Нови завет су дати "да те учине мудрим за спасење" (Друга Тимотеју 3:15). Када их пажљиво изучавамо, постаје јасно да се Бог не разликује у Старом и Новом завету.
Зашто је Бог толико различит у Старом завету у односу на Нови завет?
