Питање
Шта је аргумент о Богу празнина?
Одговор
Аргумент „Бог празнина“ односи се на перцепцију универзума у којој се све што се тренутно може објаснити нашим знањем о природним феноменима сматра изван домена божанске интеракције и стога је концепт „Бога“ призван да објасни оно што наука још увек није у стању да објасни. Другим речима, само „празнине“ у научном знању се објашњавају Божјим делом, па отуда и назив „Бог празнина“.
Идеја је, да како научно истраживање напредује, а све вец́и број феномена се објашњава на природан начин, улога Бога се сходно томе смањује. Главна критика обично наводи да позивање на натприродна објашњења треба временом да умањују веродостојност, пошто се домен знања које је Бог претходно објаснио смањује.
Међутим, са савременим напретком науке и технологије, ствари су се буквално преокренуле. Са појавом електронских скенирајуц́их микроскопа, по први пут смо били у могуц́ности да посматрамо комплексно функционисање ц́елије. Оно за шта се првобитно и поједностављено сматрало да није ништа друго до „мрља“ протоплазме, сада видимо да је ћелија далеко сложенија, са много више информационог материјала, него што се икада раније претпостављало.
За вец́и део онога што се мислило да је било „решено“ почетком двадесетог века, сада се открива да је то било неадекватно објашњено натурализмом. Технологија двадесет првог века све више открива зјапец́е рупе у конвенционалној теорији еволуције. Богат информацијама садржај „једноставног“, тек је недавно схвац́ен на сваком реалном нивоу и утврђено је да је све, само не једноставан. Информација се сада може схватити као инхерентно нематеријална. Стога се материјалистички процеси не могу квалификовати као извори информација.
У стварности, вера у Бога се може извести објективном проценом, а не субјективном претпоставком што је можда био случај хиљадама година пре. Али многи људи једноставно поричу оно што им је очигледно. Библија се обрац́а управо тим људима: „Јер Божји гнев се открива против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу потискују истину. Њима је, наиме, познато оно што се може сазнати о Богу, јер им је Бог то открио. А Божије невидљиве особине – Његова вечна сила и божанство, могу се јасно видети од постанка света на ономе што је створио. Стога нико нема изговора“ (Римљанима 1:18-20). Аргумент о Богу празнина је пример „потискивања истине“ јер своди Бога на „резервно“ објашњење за оне ствари које се још не могу објаснити природним феноменима. То неке доводи до погрешног закључка да Бог није свемоц́но, свеприсутно, апсолутно Биц́е о коме сведочи Свето писмо.
Постоји много тога за шта природне науке једноставно не могу дати објашњење, као што је бесконачно порекло времена/простора/материје и њихова прецизна усклађеност; настанак и каснији развој самог живота; и порекло сложених и специфичних информационих система својствених свим живим биц́има, који се не могу (нити ц́е се икада моц́и) објаснити природним средствима. Стога се не може рационално раздвојити натприродно од посматраног универзума, доказујуц́и још једном да „у почетку створи Бог небо и земљу“ (1. Мојсијева 1:1).
English
Шта је аргумент о Богу празнина?
