Питање
Шта значи да је Бог свезнајући?
Одговор
Свезнање се дефинише као стање „потпуног знања, способност знања свега". Да би Бог био суверен над Својом творевином над свим стварима, било видљивим или невидљивим, Он мора да буде свезнајући. Његово свезнање није ограничено ни на једну особу у Тројству – Оца, Сина и Светог Духа, сви су по природи свезнајући.
Бог све зна (1. Јованова 3:20). Он познаје не само најситније детаље у нашем животу, већ и свих око нас, јер помиње да зна чак и када падне врабац или када изгубимо најмањи прамен косе (Матеја 10:29-30). Не само што Бог зна све што ће се десити до краја историје (Исаија 46:9-10), већ зна и саме наше мисли, пре него што проговоримо (Псалам 139:4). Он зна наша срца из далека; видео нас је чак и у утроби мајке (Псалам 139:1-3; 15-16). Соломон савршено исказује ову истину када каже: „Ти који знаш свачије срце, јер ти сам знаш срца синова човечијих" (1. Књига о краљевима 8:39).
Упркос томе што се Син Божији унизио и лишио самога себе Себе и поштао ништа (Филипљанима 2:7), Његова свеприсутност се јасно види у новозаветним списима. Прва молитва апостола у Делима 1:24: „Ти што познајеш срца свих", подразумева Исусову свеприсутност, која је неопходна да би могао да прими молбе и заступа нас са десне стране Бога. На земљи, Исусова свеприсутност је пођеднако јасна. У многим извештајима из јеванђеља види се да је познавао шта мисле они који су га слушали (Матеја 9:24; 12:25; Марко 2:6-8; Лука 6:8). Он је познавао људске животе и пре него што их је уопште срео. Када је срео жену код бунара у Сихару, рекао јој је: „Јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж" (Јован 4:18). Такође је рекао својим ученицима да је њихов пријатељ Лазар умро, иако је био удељен преко 40 километара од Лазаревог дома (Јован 11:11-15). Саветовао је своје ученике да иду и припреме Господњу вечеру, описујући особу коју је требало да сретну и следе (Марко 14:13-15). Можда је најбољи пример од свих да је познавао Натанаила и пре него што га је уопште срео, јер је познавао његово срце (Јован 1:47-48).
Јасно је да на земљи такође видимо Исусову свеприсутност, али и овде постоји парадокс. Исус поставља питања која подразумевају недостатак знања, иако су Господња питања више на корист људима који су га слушали него Њему. Међутим, постоји још један аспект у вези са Његовим свезнањем који потиче од ограничења људске природе коју је Он, као Божији син преузео. Читамо да је као човек „напредовао у мудрости и расту" (Лука 2:52) и да „научи се послушности од онога што је претрпео" (Јеврејима 5:8). Такође читамо да није знао када ће бити крај света (Матеја 24:34-36). Требало би онда да поставимо питање, зашто Син Божији ово не би знао, ако је све друго знао? Уместо да то сматрамо само за људско ограничење, требало би да то видимо као превентивни недостатак знања. Ово је био самовољни чин понизности да би у потпуности учествовао у нашој природи (Филипљанима 2:6-11; Јеврејима 2:17) и да би био други Адам.
Коначно, не постоји ништа превише тешко за свезнајућег Бога, и на основу ове вере у таквог Бога можемо да будемо сигурни у Њега, знајући да је обећао да нас никад неће изневерити све док ходамо са Њим. Он нас је познавао од вечности, пре стварања. Бог је познавао тебе и мене, где ћемо се појавити током времена и са ким би требало да се сретнемо. Он је чак унапред видео наш грех у свој својој ружноћи и покварености, а ипак је у љубави, ставио на нас свој печат и привукао нас тој љубави у Исусу Христу (Ефесцима 1:3-6). Видећемо га лицем у лице, али наше познавање Њега никада неће бити потпуно. Наше дивљење према Њему, љубав и слављење ће се наставити у све векове док будемо уживали у зрацима Његове небеске љубави, учећи да све више поштујемо нашег свезнајућег Бога.
Шта значи да је Бог свезнајући?
